Научници су запазили да се Мјесец смањио те да тај процес и даље траје, што ће утицати на људске мисије на тај Земљин сателит.
Анализа података које је прикупио Насин орбитер "Лунар" показује да се Мјесец систематски смањује, што је, сматрају научници, вјероватно резултат хлађења његовог језгра.
То доводи не само до стварања нових пукотина на Мјесечевој површини, већ и до учесталих потреса, наводе научни портали.
Истраживачи су открили да су потреси један од разлога што се Мјесечев обим смањио за више од 50 метара у посљедњих неколико стотина милиона година.
Како би утврдили колико заправо потреси утичу на Мјесечеву стабилност, научници су за поређење узели податке из ере мисија "Апола", шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека.
Како појашњавају аутори у студији, Мјесечева површина је сува, састављена од шљунка и прашине. Растресити седименти чине врло могућим појаву подрхтавања и клизишта.
То би могло утицати не само на будућност Мјесеца, већ и на будућност људских мисија на тој планети.
Научници упозоравају да би потреси на Мјесецу могли бити довољно јаки да потенцијално оштете грађевине које би људи тамо направили.
Зато ће, прије него што се људи врате на Мјесец и тамо направе својеврсну базу, требати добро проучити гдје је сеизмичка активност највећа, а гдје би могло бити сигурно за подизање боравишта.
