У сриједу, 15. новембра, биће навршено 14 година од упокојења патријарха српског Павла који је још за живота сматран светим и који је Србима оставио завјет да чувају свето Косово и Метохију и да увијек буду људи.

Патријарх Павле остао је упамћен као човјек мира и поштовања међу људима ма које вјере били, а његови најближи сарадници свједоче да се непрестано молио и никада ништа није затражио за себе.

Патријарх Павле је од 1990. до 2009. године био врховни поглавар Српске православне цркве, 44. по реду.

Његова титула гласила је Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле.

Неке од његових мисли су: "Човек не може бирати време у којем ће се родити и живети, нити од којих родитеља, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену, као човек или као нечовек".

Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља - 11. септембра 1914. године у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији.

Он и брат Душан рано су остали без оба родитеља, па је бригу о њима преузела очева сестра Сенка коју је патријарх називао другом мајком. Основну школу завршио је у Кућанцима, нижу гимназију у Тузли, а вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву.

У Београду је 1936. године уписао Богословски факултет, а ванредно је завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би упоредо уписао и Медицински факултет на којем је стигао до друге године студија. Завршио је Богословски факултет у Београду, гдје га је затекао Други свјетски рат.

У прољеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у Манастир Свете Тројице у атару села Дучаловићи код Лучана, одакле се 1944. године запутио у Бању Ковиљачу гдје је радио као вјероучитељ и васпитач у дому за дјецу избјеглу из БиХ.

Те године је оболио од туберкулозе, па је, из здравствених разлога отишао у манастир Вујан у селу Прислоница између Чачка и Горњег Милановца, гдје је био до 1946. године и излијечио се од тешке болести.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовјештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, а радио је и као помоћни наставник Богословије "Светог Кирила и Методија" у Призрену. Од 1955. године двије године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и на Косову и Метохији је провео 33 године.

Изабран је 1. децембра 1990. године за 44. патријарха Српске православне цркве, замијенивши болесног патријарха Германа, а устоличен 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада - јеванђеље.

На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију, у школе је враћена вјеронаука, а Богословски факултет поново је постао саставни дио Универзитета.

Патријарх Павле носилац је највиших црквених и државних одликовања, био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик.

Блаженопочивши патријарх српски за живота је одликован државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звезде првог степена и руским орденом "Достојанство" за значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли, био је почасни предсједник Фонда за Косово и Метохију, а добио је и награде - Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.

Патријарх Павле објавио је двије књиге - "Питања и одговори чтецу пред производство" и "Девич, Манастир Светог Јоаникија Девичког".

Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке Патријаршије Српске православне цркве и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Патријарх Павле преминуо је 15. новембра 2009. у 10.45 часова на Војномедицинској академији у Београду.

Према сопственој жељи, патријарх Павле сахрањен је у манастиру Раковица, гдје га је на посљедњи починак испратило више од пола милиона људи, а његов гроб свакодневно посјећују бројни вјерници.