Форма је пролазна, класа је вјечна. Овом чувеном изреком може се описати успјех џудисте из Источног Сарајева Немање Мајдова који се у само десет дана окитио са двије златне медаље.

Прву је освојио на Гренд слему у Абу Дабију, да би потом у Монпељеу постао шампион Европе. Током та два такмичења нанизао је десет побједа против свјетских, европских и олимпијских шампиона и показао да му нема премца у категорији до 90 килограма. Пут ка злату на ЕП почео је против Белгијанца Карола Фубера у првом колу, док је у другом био бољи од Нијемца Јохана Ленца.

- Генерално, прва два меча рутински сам побиједио. Белгијанца сам добио лакше него што сам очекивао, док је Нијемац био знатно тежи ривал и доста сам се уморио против њега. Знам га из Бундеслиге гдје смо имали мечеве и бацио сам га одмах на почетку меча. Тада сам са својим оцем и тренером Љубишом размишљао да ли да идем на друго бацање или да чувам резултат па смо одлучили да чувамо резултат што ме умарало, али је било сигурније - изјавио је Мајдов за “Глас Српске”.

Четвртфинале је донијело обрачун с једним од најтежих ривала, Кристијаном Тотом, с којим је до тада имао скор 2:2, док је у полуфиналу имао обрачун са старим знанцем Михаелом Жганком.

- Мађар је легенда нашег спорта којег сам добио након исцрпљујуће борбе у златном боду до којег није требало да дође, али он је мало миљеник судија, бацио сам га на вазари за славље. Жганк је мој стари ривал којег сам добио у финалу првенства свијета 2017. године и до сада имао скор с њи­м 2:2. Он је мало боље почео, мада сам га добио суперипоном који је био један од љепших на турниру - додао је Мајдов.

Олимпијске игре

Његов нови циљ је нови пласман на Олимпијске игре.

- По пласману би требало да сам сигуран учесник, али “сијече” се у мају тако да нисам оптерећен. Уживам у сваком дану каријере са својом породицом. Мислим да имам норму, али нећу да се оптерећујем тиме. Биће шта бог да - рекао је Мајдов.

Финале је било прича за себе. Епска борба с актуелним олимпијским шампионом, актуелним свјетским вицешампионом, освајачем мастерса у Будимпешти и Гренд слема у Тбилисију ове године, као и европским прваком из 2021, трајала је осам минута и 13 секунди.

- Бекаури је један од најатрактивнијих џудиста на свијету, а меч је био изузетно тежак, али лијеп за гледање. Успио сам га ментално преломити. Био сам много чврст у глави и када сам видио да пада добио сам га на суперипон, чиме сам стигао до европске титуле која ми је недостајала. Прва помисао пред финале била је да не желим три пута бити други (2018, 2020) јер то генерално није помак у каријери, иако та сребрна медаља много значи. Бог ми је дао снаге да будем првак Европе и свијета - нагласио је Мајдов.

Правим савјетима његов отац и тренер добро га је водио кроз финале.

- Имали смо једну тактику за Бекаурија којег се сви боје, јер је веома атрактиван и “баца људе на трибине”. Тактика нам је била да га изненадимо на почетку и да идем на њега без страха па сам кренуо жестоко. Нисам дозволио да паднем у прва два-три минута јер он то не може да издржи. Отац ми је говорио да га имам и да идем у контакт, да се не бојим, да покажем зубе и да не стојим. Чуо сам све те савјете, остао смирен и поред тога што је у дворани било око 10.000 гледалаца, јер џудо има велику популарност у Француској. То што сам чуо његове савјете било је од великог значаја, јер некад се деси па их не чујем те изгубим фокус у мечу којег он некад боље види с трибина. Када смо послије меча причали рекао ми је да је све вријеме молио бога да не погријеши у ономе то говори и жели да га чујем - рекао је Мајдов.

Једини је Србин који је објединио свјетску и европску медаљу, а то добија на значају јер је остварено у периоду од шест година што показује да није засијао само једном и брзо се угасио.

- Имао сам седам дана из снова. Освојио сам злата на Гренд слему и ЕП што никада нисам везао у животу. Раније сам само везао злато и сребро на Гранд прију. Показао сам класу која је вјечна, док је форма пролазна. Током година појавило се много младих момака жељних успјеха, али смо на постољу били ми мало искуснији. Млађи нас некада побиједе на неким турнирима мада кад је званично такмичење онда се врате “старе главе” - рекао је Мајдов. 

Заједно с њим на постољу били су освајачи бронзи Тот и Жганк.

- Побиједио сам све ривале који су били са мном на постољу, док сам био и у јачој линији жријеба. Шест година након свјетске титуле освојио сам и европску и драже ми је што сам то учинио у том размаку. Шампион сам Европе од кадетске конкуренције и прво злато сам освојио 2011. године, потом два јуниорка и сада након 12 година сениорско што ме посебно радује, док имам још четири-пет година да се могу борити - навео је Мајдов.

Медаље имају посебну тежину, јер се он у великом стилу вратио на побједничку сцену.

- Имао сам тежак пораз прошле године када сам био дисквалификован и суспендован три мјесеца због приговора судији. Сада сам се вратио, показао ко сам и освојио злато. То је неки инат - истакао је Мајдов.

Између два такмичења одморио је само седам дана тако да медаље додатно добијају на значају.

- Седам дана одмора, десет мечева, десет побједа и мени дјелују помало нестварно. Ових десет дана сам свјетски број један. Дошао сам опорављен, здрав и спреман те показао колико могу - навео је Мајдов.

Годину која је на измаку није започео на најбољи начин, јер је тражио форму након дугог опоравка од повреде. Ипак, завршио ју је на импресиван начин, док ће планове за наредни период тек правити.

- Имам борбе у лиги за Црвену звезду током децембра па ћу одморити неколико дана и онда слиједи пауза од такмичења, али тренинзи ће бити свакодневни да сачувам форму. Шта ће бити идуће године још не знам, јер ћемо тек око Нове године да правимо планове - закључио је Мајдов.

Подршка породице

Његов отац Љубиша га тренира од самог почетка каријере.

- Све смо повреде превазишли. Мој отац Љубиша је највећи тренер у историји, иако многи не дају пажњу тој улози. Он има предност што ме идеално зна те ме смири када сам нервозан. Моји резултати су и његови, али велику заслугу има и моја мајка Биљана која је некако мало у сјени и све то тешко преживљава као и брат Стефан. Поред мене ту су моја супруга Ања и син Лазар, који су моје ново гориво, нови талас који ме носи и нова мотивација. Таман кад смо се мало потрошили током свих ових година они су ушли у мој живот и дали ми нову снагу, јер желим да све то поновим пред њима. Драго ми је да сам узео титулу када се он родио и да једног дана сам сазна колико му је отац био успјешан спортиста, а да му не морам причати о томе. Надам се да ћу се бавити овим спортом када он мало порасте па да ме може гледати. Мојој Ањи није лако да буде супруга шампиона, јер то носи много притиска те носи дозу одговорности - нагласио је Мајдов.

Пише: Милан Зубовић