Прошло је 79 година од стравичног злочина у мјесту Корита, код Билеће, када су у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, усташе убиле и бациле у Корићку јаму више од 130 Срба.

- То су били Корићани и мјештани из околних села. Најстарији међу њима је био Јевто Сворцан, који је имао осамдесет година, а најмлађи Коста Глушац, који је имао четрнаест година. Зар се то може заборавити? Нити може, нити смије… - кажу Корићани, који су и ове као и сваке друге године организовали помен на Корићкој јами.

Помену су присуствовали потомци страдалих, мјештани Корита и оближњих села, као и многи Билећани и Гачани.

- Сви смо ми повезани на неки начин. Некоме су овдје кости дједа, оца, некоме комшије, кума и пријатеља. Наша је обавеза да о овом злочину причамо будућим генерацијама, како би и они знали праву истину о страдању свог народа. Зар не би било срамота да неко од Билећана не зна ко је био Коста Глушац, или било који други страдалник Корићке јаме?

Требамо знати сва њихова имена и презимена. Ако не прихватимо историју онакву каква је, ако заборавимо Корићку јаму, ми се само можемо огријешити, поништити себе и свој народ - кажу Билећани.

Највише страдалих у Корићкој јами је из породица: Сворцан, Носовић, Бјелица, Тркља, Шаровић, Шакота, Старовић, Глушац, Јакшић, Рогач, Думнић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Радан, Ковачевић, Коснић.