Дјечаци и дјевојчице који имају проблем смањеног раста у Републици Српској ускоро ће добијати нови лијек соматрогон и то само једном седмично што ће им увелико олакшати свакодневицу и поправити квалитет живота јер медикамент који им је сада доступан морају примати сваки дан као инјекцију.

Истакла је то за “Глас Српске” шеф Одјела дјечје ендокринологије на Клиници за дјечије болести Универзитетског клиничког центра РС Гордана Букара Радујковић наводећи да поменути препарат долази из компаније “Фајзер” те да је већ регистрован на нашем тржишту.

- Лијек који је сада доступан даје се дјеци свако вече у виду пен инјекције, док ће нови препарат примати једном у седам дана. То ће и за дјецу и за родитеље бити велико олакшање, нарочито током путовања. Због свакодневног боцкања које је дјеци напорно, родитељи су знали прескакати терапију, а прираст у висини зависи управо од редовности узимања лијека - рекла је Букара Радујковић.

Букара-Радујковић наводи да се у Српској низак раст дијагностикује и лијечи од 2000. године те да је код нас много малишана који примају хормон раста.

- Фонд здравственог осигурања РС, који је највише заслужан за увођење новог препарата, већ дуже од 25 година дјеци обезбјеђује хормон раста потпуно бесплатно до 18. године што увелико олакшава лијечење. Ни током пандемије вируса корона нисмо стали са испитивањима дјеце јер је број малишана које лијечимо то захтијевао. Имамо бебе које већ са неколико мјесеци живота започну са терапијом - рекла је Букара Радујковић.

Рано откривање смањеног раста, према њеним ријечима, од изузетног је значаја за добробит дјетета, наводећи да је управо раст један од најпоузданијих показатеља доброг здравственог стања дјевојчица и дјечака.

- Раст је веома сложен механизам због чега је веома важно примијетити када дијете застане са растом јер је то често знак озбиљног обољења. Код 23 одсто дјеце код којих су испитивани узроци ниског раста у позадини су била хронична обољења као што су бубрежна, хематолошка, ендокринолошка, дијабетес, али и Тарнеров синдром. Може бити и посљедица целијакије или малигног обољења. Хормон раста не регулише само тјелесну висину, он утиче на квалитет костију, правилан ниво масноћа у крви, затим на јачину мишића, али и психичко расположење - појаснила је Букара Радујковић и додала да се терапија хормонима примјењује минимално пет година, а када је у питању озбиљан дефицит, то може бити и до краја живота. 

Процес раста се, прича Букара Радујковић, одвија под утицајем бројних генетских и фактора из околине.

- Проблем са растом може почети већ у мајчиној утроби, када је рецимо постељица дефицијентна или ако дође до инфекције током трудноће. То може утицати на рађање бебе са малом тјелесном масом које у десет одсто случајева не досегну циљану тјелесну висину. На раст утиче и пол, мушка дјеца су дужа у односу на женску, као и етничка припадност, јер су на примјер Херцеговци међу вишим људима у Европи. За раст је веома важна и физичка активност дјеце, правилна исхрана, као и социоекономски фактор - истакла је Букара Радујковић, додајући да постоје двије варијанте нормалног ниског раста и то када су оба родитеља ниска па је очекивано и ниже дијете те у случају успореног полног сазријевања када дјеца касније достижу нормалну висину.

Према њеним ријечима, и код нас али и у цијелом свијету родитељи касно доводе дјецу љекару због ниског раста.

- Дјеца долазе најчешће између девете и 11 године, иако би најкасније то требало бити до четвртог рођендана. Ако код малишана дужина панталона остане непромијењена годину дана то значи да није било прираста у тјелесној висини четири центиметра и то би требало да буде родитељима индикација да се јаве надлежном љекару. Такође, дјеца која немају довољно хормона раста око струка имају накупину масног ткива која личи на шлауф. Потребно је пратити и секундарне полне карактеристике дјеце јер прерани пубертет који почиње са порастом груди код дјевојчица прије осме године може довести до ранијег завршетка раста и у одраслом добу значајно нижег раста од генетског потенцијала. Због свега тога веома је важно да се дјеца редовно мјере и иду на систематске прегледе како би педијатри уочили евентуални застој у расту - упозорила је Букара Радујковић и навела да се Свјетски дан дјеце ниског раста обиљежава 21. септембра јер је на јесен најбоље мјерити висину будући да малишани највише расту током прољећа и љета.

Дијабетес

У сусрет 14. новембру, Свјетском дану борбе против дијабетеса Гордана Букара Радујковић је истакла да је у Српској све више малишана коју болују од ове болести.

- Тешко да се генетика тако брзо промијенила, али спољни фактор, односно исхрана јесте која је, уз недостатак физичке активности, дијелом кривац. У земљама које су даље од екватора, дијабетес је чешћи, а ми ипак имамо довољно сунчаних дана, добра је профилакса Д витамином, али бројке опет пребрзо расту што није добро - рекла је Букара Радујковић.

Пише: Анита Јанковић Речевић