Како Република Српска не би доживјела нови lockdown који би оставио катастрофалне посљедице на привреду и довео у питање опстанак предузећа и радних мјеста, буџета, а тиме и цјелокупног живота у РС, сви морају бити много одговорнији него досад када је ријеч о поштивању мјера за сузбијање корона вируса, поручују надлежни из различитих области.
Привредници, инспектори, епидемиолози и синдикалци једногласни су да би се Република Српска тешко поново изборила с мјерама затварања. У случају да живот поново стане, покретање привредне и свих других активности би било далеко теже и неизвјесније него у мају, а посљедице тешко мјерљиве.
Једини начин, како оцјењују, је да уз одређене мјере и максималну дисциплину и личну одговорност покушамо да смањимо ширење заразе јер је већ у овом тренутку притисак на болнички сектор неиздржив, а најтеже, према процјенама, тек долази.
Јучерашње нове мјере, поручио је Драгутин Шкребић, в.д. директора Инспектората РС, донесене су управо из разлога да РС не дође у још тежу финансијску ситуацију и како не би дошло до lockdowna.
- Циљ нам је заштита људи и економије, да имамо редовну исплату плата, пензија, да имамо редовна социјална давања и да сачувамо болничке капацитете - каже Шкребић.
Понови ли нам се сценарио из марта и априла, поручио је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, привреда би ушла у велики проблем.
-Морамо се држати да до тога неће доћи и да о томе сви водимо рачуна. Изузетно је важно да се максимално поштују мјере како бисмо задржали несметано пословање привреде, како не бисмо додатно отежали опстанак свих тих предузећа. Циљ свих мјера које је досад предлагала Привредна комора РС био је да сачувамо радна мјеста и фирме- рекао је Благојевић.
С обзиром на посљедице које је прошли лоцкдоwн оставио, како каже предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић, грађани морају да буду одговорнији него досад.
- Уколико нам се то деси, велики број радних мјеста ће бити затворен. Према томе, грађани у овом тренутку морају бити знатно одговорнији него што су били, морамо се уозбиљити, избјегавати сва мјеста гдје може да се шири зараза, јер будући лоцкдоwн може бити катастрофалан по привреду РС- истиче Тривић.
Он каже да је досад било два-три случаја ширења заразе у оквирима предузећа, што показује да су се предузећа добро организовала када су у питању мјере.
- Једини начин је да будемо одговорни, не постоје мјере Владе које се могу донијети и да направе резултат уколико смо ми неодговорни. У овом моменту одговорност је на грађанима РС, а мање на држави - сматра Тривић и додаје да држава треба још да пооштри мјере и контроле мјеста који могу бити извор заразе.
Управо из Удружења послодаваца туризма и угоститељства РС (HORECA РС) и стиже апел на госте, угоститеље и све грађане, посебно у већим градовима, да се придржавају званичних препорука и превентивних мјера у борби против вируса корона, како поново не бисмо дошли у ситуацију рестрикција и ограничавања у раду, што би у најмању руку уништило привредну грану која директно запошљава око 14.000 људи, а за коју је везано још најмање 25.000 радних мјеста.
-Угоститељски објекти нису легло заразе, како то неки желе представити, посебно из разлога што је у односу на март најмање 50 одсто мање гостију. Одговорно тврдимо да угоститељски објекти који поштују превентивне мјере, а такви су већина, не представљају опасност када је ријеч о вирусу корона, барем не у оној мјери у којој то неки желе представити - рекао је Далибор Шајић, предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС.
Додао је да евентуалне рестриктивне мјере угоститељи не би преживјели и то би довело до масовног отпуштања радника.
Да рестриктивне мјере и закључавање не би преживјели економија и становници РС, слаже се и Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС, и додаје да би то било коначно убиство за економију РС и БиХ.
- Нажалост, ово није наша прича или наше знање или незнање да управљамо процесима који се дешавају, ово је глобални проблем и очигледно је да нико није дао одговор како зауставити ширење вируса. Наша економија је њежна и проблематична, тако да свако потресање и најмањег интензитета значи велике проблеме- сматра Мишићева. Александар Љубоја, економски аналитичар из Удружења економиста RS SWOT, каже за "Независне" да ће, уколико се деси оно чега се сви највише плашимо, не само привреда, већ укупан живот бити тешко погођени.
- Не можемо да сагледамо димензије онога што нам надолази и шта би нам то могло донијети, али знамо да то неће бити добро и суочићемо се с озбиљним изазовом. Крах не постоји, те и послије великих депресија у САД 2008. године краха није било, било је отежаних услова пословања, смањене запослености, удара на социјалну компоненту друштвеног живота, те крах као крах не можемо доживјети, али можемо отежано пословање- рекао је Љубоја.
Он истиче да не можемо ништа учинити да до лоцкдоwна не дође, осим самодисциплине и одговорности како бисмо обуздали пандемију, те да се с нивоа РС и Владе РС у складу с могућностима покуша помоћи привреди.
Бранислав Зељковић, директор Иниститута за јавно здравство РС, апеловао је на све да поштују мјере те да по питању тренутне ситуације велики проблем представљају људи који чују апел, а понашају се супротно од тога.
- Ми не можемо ићи на уштрб здравља да све пустимо и да све ради у нормали. Имамо разумијевање, обавили смо мноштво састанака с разним удружењима и угоститеља и привредника који могу да раде у ограниченим условима. Међутим, реално ублажавање епидемиолошких мјера није реално- истиче Зељковић.
