Српско пјевачко друштво /СПД/ "Слога" одржало је синоћ васкршњи концерт у Храму Преображења Господњег у Сарајеву, гдје је одржана и промоција књиге о овом храму аутора Бориса Баџе.

Диригент "Слоге" Стефан Мојсиловић рекао је новинарима да је ово седми васкршњи концерт по реду, те да настоје да постане традиционалан.

- Срећни смо и поносни на ових седам година и исто толико васкршњих концерата. Увијек припремимо нешто ново што ће чути публика у овом храму - навео је Мојсиловић уочи почетка концерта.

Он је рекао да ће публика вечерас чути различите композиције српских, грчких и руских аутора, наводећи да је посебна част што ће вечерашњи концерт употпунити промиоција књиге "Храм Преображења Господњег у Сарајеву".

Баџа је рекао да је мотив да напише књигу о овом храму произашао из његове љубави према српској црквеној архитектури, будући да је то била и тема на којој је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду.

- Боравећи и радећи у Сарајеву врло брзо сам се сусрео са овим невјероватним храмом, који је привукао моју пажњу због своје необичности. Јако ме заинтригирало откуд овакав објекат овдје и од тог момента сам кренуо да истражујем, радим и пишем о храму. Тај истраживачки продухват је трајао неких шест година - испричао је Баџа.

Фото: Предраг Крстовић

Он каже да се током истраживања и писања сусрео са разним занимљивостима везаним за пројектанта Храма Александра Дерока, једног од најпознатијих српских архитеката, издвојивши документацију, односно кореспонденцију између Дерока и Српске црквене општине у Новом Сарајеву, што је помогло у писању књиге и заокруживању цјелине.

Баџа наводи да га је код Храма Преображења Господњег у Сарајеву највише фасцинирало то што уопште не прати матрицу коју су почетком и половином 20. вијека пратили остали српски храмови, односно њихове архитекте.

- Храм представља предиван примјер рановизантијске архитектуре, мада Дероко генерално није тврдио да је пројектовао овај храм у том стилу него у старохришћанском оријенталном стилу. То ме је некако навело да истражим шта се ту заправо десило, зашто је он тврдио једно, а кад дођете у храм видите потпуно другачију ситуацију - рекао је Баџа.

Он је истакао да је занимљива теорија да је градња овог храма пратила тадашњи тренд идеологије Југословенства, кад је требало да се на неки начин, па чак и у српској црквеној архитектури, промовише универзална хришћанска идеја која није форсирала националне идеје, превасходно код Срба и Хрвата.