„Вече Моме Капора“, као својеврстан омаж великом српском писцу и сликару, организовано је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Књига  „Капорова школица“ недавно је изашла из штампе те представља прву биографију Моме Капора, а њен аутор Александра Ђуричића каже да је током једногодишњег истраживања сазнао многе непознате детаље из живота Моме Капора.

- Књига садржа сведочење његовог ујака који га је спасао из бомбардованог Сарајева као четверогодишњег дечака, што је остало у породичној архиви као аудио запис. Такође, описан је његов однос према Сарајеву, према Њујорку те бившој Југославији – открио је Ђуричић.

У књизи су први пут објављена љубавна писма, за које Ђуричић каже да је Капор као студент сликарства писао Весни Трифуновић, тада гимназијалки. Та писма приказују емотивна стања Капора и показују велики литерарни дар Капора и велика су вриједност.

Он је додао да је живот Моме Капора од самом почетка био буран и изразито занимљив.

- Преживео је као једини од 40 у кући, сакривши се испод мајчиног тела. То је поприлично узбудљив почетак живота. Осамдесетих је био политички забрањен као новинар, ишао је да упознаје Њујорк, да упознаје највеће људе тог времена, да љуби најлеше жене док није дошла Љиљана, с којом се скрасио коначно - истакао је он.

Како каже Ђуричић, прослава Капорове славе, Светог Јована Крститеља била је главни друштвени догађај у Београду.

- То је као да долазите у неки француски филм. Налазе се најнемогућији политички противници, од крајње левице до крајње деснице. Људи који не разговарају те вечери разговарају. Ту се пије, ужива, препричавају анегдоте, а када оду опет не разговарају – рекао је он.

Ђуричић каже да је уживао у дружењу са овим великим српским књижевником, као и да је Момор Капор био изразито друштвен и један од највећих истраживача људских душа.

- Момо је имао исти начин разговора са Добрицом Ћосићем и продавцем кромпира, исту врсту дечије радозналости, тај осећај када те неко заиста слуша – објаснио је он.

Фото: katera.news

Љиљана Капор, супруга Моме Капора, рекла је да је „Капорова школица“ најкомплетнија биографија о њему, са доста детаља, те да је помогла да се прикаже комплетан његов живот.

- У књизи има доста нових података које је Капор написао десетак година пред крај живота. Осим тога, у књизи говоре дивни људи, његови пријатељи из детињства. Иако је доста причао о свом животу, увек остану неке ствари да се истраже – рекла је она.

Према њеним ријечима, Капор је с разлогом вољен и поштован човјек у Републици Српској.

- Он је Републици Српској на свој начин помогао од њеног оснивања. Оставио је све и отишао је као ратни репортер да бележи страдање свог народа и оно што је проживљавао – рекла је она.

Она је, како каже, довела Капора након 40 година у Сарајево, његов родни град у који су његова дјела забрањена.

У оквиру програма приказан је краткои документарни филма „Момо“, настао у продукцији Задужбине Момо Капор.