Матична библиотека Источно Сарајево организовала је књижевно вече Драгана Вилића, аутора 21 књиге који се послије 24 године поново представља публици у овом граду.

На књижевној вечери представљени су Вилићеви романи "Трагом бунила", "Крвави божур", "Зла крв" и "Блудница", али и збирке приповоједака, књиге поезије, поема, записа и религијских есеја.

Вилић је истакао да је прву промоцију књиге "Стаклено царство" имао управо овдје 2000. године, те да је и она као и "Трагом бунила" настала у ратним условима, а представљају реалну слику ратне несреће.

- Надам се да се никада нигдје на свијету то неће поновити. Потребно је да човјек цијени и воли своју нацију, али мора да буде и космополита - сматра Вилић.

Он је подсјетио да су након рата у Матичној Библиотеци организоване свечане светосавске академије, као и књижевне вечери, те да је тада почела да се буди култура.

- Споменуо бих човјека који је врло значајан био у тим послијератним моментима, а то је прота Војислав Чаркић, човјек којег цијеним јер је један од ријетких свештеника који је био са својим народом, не само молитвом, него и како је требало да буде - испричао је Вилић.

Вилић је поријеклом из Гацка, живио је у Сарајеву, Сједињеним Државама, а сада у Србији.

- Човјек сам који је пресјечен у једном животном тренукту када сам био млад, ожењен и са двије кћеркице. Рат је све то порушио и са торбицом дјечије гардеробе смо изашли из Сарајева и отишли у Србију. Самоиницијативно сам се вратио 1993. године, јер сам сматрао да треба да будем са својим нарадом - испричао је Вилић.

Библиотекар Матичне библиотеке Источно Сарајево Слађана Братић изразила је посебно задовољство што су у прилици да промовишу завичајног аутора који се, након 24 године од прве промоције, сада представља публици као зрео књижевник са истим таквим темама.

- Неке ратне теме које су обухватале његове прве књиге отишле су у заборав, а све свјетске теме и проблеми који муче народ нашле су се у оквиру нових књига. Имамо прилику да разговарамо о темама које су заокупљале Вилића док је живио и радио у Америци и које су се нашле у његова четири романа, четири збирке приповједака и више збирки поезије - изјавила је Братићева новинарима.

Вилић је члан Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Удружења књижевника Републике Српске, те Друштва књижевника Војводине.