Злоупотреба дрога, односно злоупотреба психоактивних супстанци попут кокаина, амфетамина, хероина и међу омладином најпопуларније марихуане све је чешћи проблем код младих, али и старијих овисника о наркотицима у данашњем друштву.

На овај проблем данас указују многе институције које током једне године одрже низ едукативних предавања у основним и средњим школама, представљајући ризике и посљедице које иза себе остављају бројних наркотици.

Међутим, тек неколико предавања и дијељења летака нису рјешење проблема, сматра одборник СНСД у Скупштини општине Пале Дамјан Шкипина, који је на претходној сједници указао на овај проблем.

- Превенција је кључна ствар кад говоримо о овом проблему и оно колико школе ураде није довољно. Сматрам да се овоме треба приступити још током основног образовања, када дијете још увијек није дошло у додир са дрогама, како би оно озбиљније схватило какву опасност и посљедице кориштење наркотика може донијети – каже Шкипина.

Шкипина каже да је неовлаштена продаја и конзумација дрога озбиљна ствар, те да посебно треба обратити пажњу и на средњошколски узраст.

-Клуб одборника СНСД-а је прошле године тражио од Полицијске управе Источно Сарајево да се обезбједи по једно униформисано лице у школама, међутим, добили смо одговор да Управа нема довољно униформисаних полицајаца на овом простору – истиче Шкипина.

Испитијући овај проблем кроз основно и средње образовање у Палама нисмо дошли до конкретних резултата, јер су нам у паљанским основним школама и у Средњошколском центру рекли да они немају евиденцију да ли је неко од њихових ученика склон вршењу кривичних дјела у вези са злоупотребом дрога у току школске наставе.

У паљанском Центру за социјални рад кажу да ни они не посједују регистар малољетника који су склони вршењу кривичних дјела у вези са злоупотребом дрога, али да знају да постоје одређене ризичне групе.

Директор Центра за социјални рад Пале Срђан Баралић каже да ова установа, у овом случају злоупотребе дрога, може да реагује на три различита начина и помогне породици да успостави контролу у датом тренутку.

- Када имамо јасне индикације да постоји овисност у конкретној породици, ми имамо овлаштење да обавимо разговор са том породицом у савјетодавном смислу, односно како би требало да се ураде одређене ствари – каже Баралић.

- Баралић истиче да онда, када се тестирањем утврди присутност дроге код лица и ако породица пропусти да дјелује правилно, орган старатељства може да пружи надзор у вршењу родитељског права.

- Ту Центар покушава да ојача родитеља и да успостави квалитетнији надзор, како би дошло до смањења одређене појаве. У другом случају, када родитељ нема капацитет или неће, или је сам дисфункционалан, орган старатељства има други ниво надзора, а то је непосредни надзор дјетета – истиче Баралић.

- Он додаје да би трећа опција било измјештање дјетета у другу породицу и надзор у другој породици или установи, како би се успоставила контрола. 

- Оно што ми данас препознајемо као снажну подршку система заштите и ране детекције и превенције је успостављени РНП, односно реферални механизам подршке у школама, који се ради у сарадњи са Републичким педагошким заводом и Друштвом психолога РС – каже Баралић.

Баралић истиче да је тако успостављен систем раног препознавања одређених ризичних понашања која се могу препознати и евидентирати на један систематичан начин, као и кроз мултидисциплинарне тимове.

- Данас све школе дефинишу мултисекторске тимове. Представник нашег Центра учествује у мултисекторским тимовима основних школа „Србија“ , „Пале“ и „Мокро“ и СШЦ „Пале“. Када проблем „исплива“ мултисекторски тим се обавјештава, сазива се састанак и ту се разговара о конкретном проблему – каже Баралић и напомиње да у овом Центру за сада нема ниједног регистрованог малољетног овисника о наркотицима.

Специјалиста психијатар и начелник Центра за ментално здравље Пале Александра Гарић каже да се број овисника о хероину, са којима она ради уз помоћ субституцијске терапије за овај тип зависности, креће од 10 до 12.

- Ја радим са људима који хоће да се лијече субституцијском терапијом за хероинску зависност и који хоће да имају релативно нормалан живот, што подразумијева посао и породицу, с тим што на сваких седам дана долазе код мене по рецепт за таблете и терапију – каже Гарићева.

Она истиче да сваки корисник овог Центра на терапији одвикавања од хероина једном седмично добија терапију „субоксона“, лијека који се уз специјалистички налаз др Гарић и породичног љекара, добија у само једној апотеци у Палама.

- Такав лијек држи се у сефу и корисници добијају тачну дозу за седмодневну терапију. На тај начин ми имамо контролу о томе колико лијекова они добију, да не би дошло до злоупотребе – каже Гарићева.

Она појашњава да овај лијек смањује интентизет жудње за дрогом код особа које су овисне о опијатима, а злоупотребом истог изазива се поспаност, збуњеност, мучнина и респираторна депресија код корисника.

Гарићева додаје да, када се појави нови случај, односно када се особа овисна о наркотицима јави у овај Центар, најприје се изврши преглед тог лица, уради тест на психоактивне супстанце, те се упути на детоксикацију.

- Ми овдје немамо могућност почетног лијечења детоксикацијом, него пацијенте шаљемо у Бањалуку, у Детокс центар на Клинику за психијатрију УКЦ Републике Српске, гдје он започиње седмодневну детоксикацијску терапију – каже Гарићева.

Она појашњава да помоћ и услуге у лијечењу Центра за ментално здравље Пале користи 12 грађана Пала, али да се дешава да се понекад појави нови пацијент, али и да некада „изгубе“ једног од њих.

- Под тим да „изгубимо“ пацијента мислимо на оне који се поново врате на конзумирање хероина и престану долазити код нас. Старосна доб наших пацијената се креће између 30 и 40 година и обично се ради о дугогодишњим зависницима – истиче Гарићева.

Гарићева каже да се у потпуности слаже са  мишљењем стручњака за болести зависности др Јасмина Софтића, који каже да људи који престану да узимају сваку врсту психоактивне супстанце треба да буду на нечему, па макар то био и антидепресив.

Она напомиње да је веома важно превентивно дјеловати, те да је доласком новог руководства у Дом здравља Пале ангажована посјета два психијатра из Центра за ментално здравље који у паљанским школама одржавају едукативна предавања о оваквим проблемима.

Портпарол Полицијске управе Источно Сарајево Весна Стокановић каже да у претходних девет мјесеци није било евидентираних малољетних лица, када је у питању кривично дјело неовлаштена производња и промет опојних дрога.

Стокановићева додаје да полиција посједује своје оперативне евиденције кроз које проналази извршиоце кривичних дјела у вези са неовлаштеном производњом и прометом опојних дрога, али исто тако и малољетника оштећених кривичним дјелом.

- Посебна пажња се посвећује када су у питању малољетна лица. Ми сарађујемо са свим институцијама у систему заштите попут Центра за социјални рад и са школама кроз посебан Закон о заштити у поступању са малољетним лицима – каже Стокановићева.

Када се ради о пунољетним лицима, у протеклих девет мјесеци на подручју Управе регистровано је 18 кривичних дјела у вези са злоупотребом дрога, од тога 17 кривичних дјела неовлаштена производња и промет опојних дрога и једно кривично дјело омогућавање уживања опојних дрога.

Онима који почине неко кривично дјело у вези са злоупотребом дрога, поред новчане, пријети и затворска казна од једне до 15 година.

Ово истраживање спроведено је у новембру мјесецу текуће године, који се обиљежава као Мјесец борбе против болести зависности, а кроз ове изјаве са нашим саговорницима из надлежних институција које располажу подацима о овисницима наркота у општини Пале, жељели смо приближити јавности овај проблем и указати на које начине је могуће овај проблем контролисати и постепено га рјешавати.