Бранислав Вучић, пријатељ трагично преминулог младића Младена Дулића, смогао је снаге и написао пјесму којом се опрашта од анђела из Лакташа.

Рекли су ми, а ја ћу причат’ даље…

Рекли су ми да си из љубави рођен.
Рекли су ми да си био добро дијете.
Рекли су ми да си добрим вођен.
Рекли су ми да си чуван риједак цвијете.

Рекли су ми да си био вољен.
Рекли су ми да си на облаку спав’о.
Рекли су ми да си хтио само боље.
Рекли су ми да си лептире поздрављ’о.

Рекли су ми да мраве ниси газио.
Рекли су ми да ти нико није смет’о.
Рекли су ми да си на све пазио.
Рекли су ми да све око тебе, било је свето.

Рекли су ми да си вољет’ знао.
Рекли су ми да си пушт’о друге.
Рекли су ми да ниси био зао.
Рекли су ми срца пуног туге…

А, ја ћу рећи, оно што још нисмо,
за одлазак твој, пуно криви сви смо.
Јер Бог драги анђела нам дадне,
да за рај нас припреми, покајања гладне.
Јер Бог драги анђела посла’ мила,
да нас чува, а ми, ми сломисмо му крила.

Путуј Младене, јер с’неба си и дошао, твоја анђеоска душа оставила је златни прах, свим стазама куда си прошао…

Мирно спавај….