Непогоде које су погодиле БиХ и смањиле приносе ратарских култура, те с друге стране повлачење Русије из црноморског споразума о извозу житарица, утицаће на повећање цијена житарица и хране у БиХ, сматрају саговорници “Независних новина”.

Они истичу да су приноси пшенице у БиХ ове године подбацили, а не очекује се много боља ситуација ни са кукурузом.

Иако је жетва пшенице у Српској завршена на око 95 одсто од око 47.000 хектара засијаних површина, приноси су испод вишегодишњег просјека, рекао је Горан Бурсаћ, помоћник министра пољопривреде.

- Потребно је још времена да прикупимо коначне податке о приносу, али знамо да је у Семберији доста подбацио принос и износи око 3,5 тона по хектару. На појединим парцелама гдје су примијењене све агротехничке мјере било је приноса и изнад пет тона - рекао је Бурсаћ и додао да је у Лијевче пољу мало бољи принос.

- Наша пшеница се већином користи за сточну исхрану, а један дио иде и у млинско-пекарску индустрију, а тај дио ће ове године бити мањи с обзиром на то да су временски услови утицали на то да буде лошији квалитет зрна - истакао је Бурсаћ.

Када је ријеч о откупној цијени, навео је да је пшеница берзанска роба чија је цијена склона промјени, али да се тренутно креће од 0,30 до 0,32 КМ по килограму.

- На цијену пшенице сигурно утичу и поремећаји на свјетском тржишту и најава Русије да ће изаћи из споразума о житу. Цијена би могла мало да расте, али ништа значајно. Прошле године је пшеница продавана између 0,58 и 0,64 КМ - нагласио је Бурсаћ.

Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника ФБиХ Тузлански кантон, за “Независне” каже да је пшеница подбацила 100 одсто, што код њих у Спречанској долини, као највећем пољу житарица у Федерацији БиХ, није запамћено.

- Принос пшенице је од двије и по до четири тоне по хектару, те је неминовно да ће поскупјети брашно. Што се тиче кукуруза, и он ће ове године подбацити, а поред тога што је невријеме учинило у прва два мјесеца кад се сијало, сада је суша земљу претворила у камен. Код нас је сад цијена кукуруза око 60 пфенига по кг, али се ускоро очекују да ће ићи и до 90 пфенига по кг - рекао је Хасановић и додао да ће грађани сигурно осјетити посљедице тешке године, јер ће све поскупјети.

Како је за “Независне новине” рекао Драган Глигорић, економски аналитичар за међународну монетарну економију, повлачење Русије из наведеног споразума скоро је онемогућило извоз житарица црноморским коридором из Украјине.

- Русија не жели да гарантује безбједност поморског транспорта јер тврди да је због индиректних ефеката санкција које су им западне земље наметнуле онемогућен извоз житарица и ђубрива из Русије, иако су наведени производи изузети од санкција. Пад понуде житарица и ђубрива на свјетском тржишту ће довести до раста цијена наведених производа те пораста трошкова хране, уколико се не пронађу алтернативни начини за извоз. Треба напоменути да је пад цијена житарица од почетка 2023. године олакшао земљама борбу против инфлације, међутим, након најаве Русије да ће се повући из споразума, цијене житарица су већ почеле да расту - истакао је Глигорић.

Истиче да раст цијена хране највише погађа сиромашније земље, које имају висок удио цијене хране у индексу потрошачких цијена, те додаје да је у развијеним земљама удио испод 20 одсто, а у неразвијеним достиже у просјеку 40 одсто.

- Раст цијена житарица ће повећати њихову цијену и у БиХ, без обзира на то с ког тржишта се примарно снабдијевамо, јер се ради о размјењивим производима. Отежан извоз ђубрива ће повећати цијену коштања домаћих житарица. Додатно, временске непогоде које су задесиле регион и уништиле усјеве биће дотатни фактор који ће утицати у правцу раста цијена житарица и хране уопште - додаје он.

Иначе, и Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је да би повлачење Русије из црноморског споразума о извозу житарица могло довести до пораста свјетских цијена житарица за 10 до 15 одсто.

Подсјећамо, и у приједорској регији је након завршене жетва стрних жита принос незадовољавајући, те је увелико испод просјека, а док је просјечан принос пшенице три тоне по хектару, има парцела гдје произвођачи нису имали ни тону по хектару.