Екипа портала "zurnal.info" обишла је неколико бх. градова у којима постоје улице назване по фашистима, злочинцима, окупаторима, квислинзима, сарадницима фашистичких режима, а овог пута репортажа стиже из Сарајева.

Као и у бројним другим бх. градовима и другим насељеним мјестима, и у Сарајеву су током и након рата промијењени називи бројних улица.

Тако данас неке улице главног града носе називе антисемита, фашистичких идеолога, сарадника фашистичких и нацистичких окупатора, усташких чиновника, пуковника… Упркос бројним захтјевима и иницијативама да се спорни називи улица промијене, то се још увијек није десило.

Улица Мустафе Бусулаџића

Када се говори о спорним називима улица у главном граду, прво име које се спомене је Мустафа Бусулаџић.Портал "zurnal.info" подсјећа зашто је неприхватљиво да улица буде названа по његовом имену.

Неријетко описиван као једна од најзначајнијих интелектуалних фигура свог времена, што је свакако упитно, Бусулаџић је у Другом свјетском рату држао страну усташког режима и нацистичке Њемачке.

Познат је према својим антисемитским ставовима. Тако је, између осталог, Бусулаџић написао:

- Код нас су се људи борили против Жидова и њихових шпекулација, против њихових превара и израбљивања. Њих је нестало из чаршије, али је у чаршији остао жидовски дух шпекулације, подваљивања, набијања цијена и лихварења у толикој мјери да поквареност становитих трговаца, без обзира на вјеру, засјењује рад несталих Жидова.

Антикомунист, антисемит, неко ко је подржавао усташке и нацистичке ставова, те прогон сарајевских Јевреја, сарадник окупатора, сарадник контроверзног палестинског муфтије Ел Хуссеинија, наставник у школи имама "SS" дивизије, запосленик на Радију Рим у вријеме Мусолинијеве владавине (гдје је радио у дијелу програма који се емитовао на хрватском језику, доприносећи пропагирању фашистичке идеологије) – кратак је опис Мустафе Бусулаџића.

Због наведеног је након рата осуђен на смртну казну.

Улица Мухамеда ефендије Панџе

Познат према томе што је био једини хоџа у вријеме тзв. НДХ који је учествовао у усташкој поворци кроз Сарајево, Мухамед ефендија Панџа годинама је предсједавао Мерхаметом, те је важио за великог германофила.

Аутор је текстова у којима је хвалио Адолфа Хитлера и Анту Павелића – вјеровао је да муслиманска омладина треба „слиједити пут којим су кренули Хитлер и Павелић“.

Када је у Сарајево дошао контроверзни палестински муфтија Ел Хуссеини, агитовао је за укључивање муслимана у 13. "ЅЅ" Ханџар дивизију.

Спорни текстови, учење дове за Хитлера и предвођење једне групе муслимана у посјети Анти Павелићу, били су разлози због којих је осуђен на затворску казну, а према доступним информацијама из затвора је изашао 1952.  године.

Улица Хусеина Ђозе 

Хусеин Ђозо, који се школовао и у Египту, свакако је био утицајан муслиман током и након Другог свјетског рата. Иако је према одређеним изворима Ђозо током Другог свјетског рата, као члан Главног одбора Ел Хидаје, потписао резолуцију којом се осуђује усташка политика, чињеница је да је Ђозо 1943. године добровољно приступио "ЅЅ" Ханџар дивизији.

Писао је писма Хенриху Химлеру у којима је истицао спремност бројних војника да положе живот за Адолфа Хитлера. Повремено је служио као дивизијски имам, а бавио се просвећивањем трупа и обуком других имама.

Након рата је осуђен на пет година затвора и губитак грађанских права.

- Својим радом је подигао морал у непријатељским јединицама - истицало се. 

Улица Сулејмана Пачариза Хоџе

Током Другог свјетског рата, Сулејман Пачариз Хоџа је под својим надзором држао подручје Пријепоља у Санџаку (Рашка). Ово подручје прво су окупирале усташе и припојиле тзв. НДХ.

Познат као бескрупулозан борац, Пачариз је формирао Муслиманску милицију у Санџаку, у оквиру тзв. НДХ.

На почетку је са својим људима водио жестоке борбе са четницима, а нешто касније и с партизанима. Према доступним информацијама, Пачариз је своје борце наоружавао од тзв. НДХ, али и од Италијана. Забиљежено је да су током једне акције направили злочине и над цивилним српским становништвом.

Током цијелог рата сарађивао је с окупаторима, како италијанским фашистичким, тако и њемачким нацистичким. Када је постало јасно да они губе рат, пред партизанима се повукао ка западу и своје јединице ставио под команду злогласног усташког генерала Вјекослава Макса Лубурића, те је добио чин пуковника Хрватских оружаних снага.

Није познато да ли је изведен на суд и осуђен на смрт или је убијен без суђења.

Улица Енвера Чолаковића

Рођен у Будимпешти, Енвер Чолаковић, најпознатији је према свом роману „Легенда о Али-паши“ из 1944. године.

Када је ријеч о Чолаковићу, Други свјетски рат дочекао је у Сарајеву. Међутим, након што су му 1944. погинули родитељи у бомбардовању Сарајева, сели се у Загреб.

Оно што је спорно у његовом дјеловању јесте то што је прихватио позив усташког лидера Анте Павелића да буде аташе за културу при посланству тзв. НДХ у Мађарској. Дакле, био је активни чиновник једне фашистичке творевине.

Из Будимпеште се враћа након што је сломљена пронацистичка власт у тој држави.

Претходно је био главни секретар Главног одбора Матице хрватске у Сарајеву. Његов роман „Легенда о Али-паши“ проглашен најбољим прозним дјелом у тзв. НДХ 1943. године.

Иако је према доступним информацијама у социјалистичкој Југославији неколико пута привођен, никада није осуђен. Послијератна власт је забранила објављивање његових дјела. Умро је 1976. од посљедица срчаног удара.

Улица Фехима реиса Спахе

Фехим Спахо, брат Мехмеда Спахе, лидера бх. муслимана између два свјетска рата, био је шести по реду реис-ул-улема у времену Краљевине Југославије и тзв. НДХ.

Према доступним информацијама, изјашњавао се као Хрват, а иако је прије рата подржавао опстанак тадашње југословенске државе, касније је прихватио тзв. НДХ и позвао је све муслимане да ураде исто.

Управо је подржавање фашистичке сателит-државе спорно када је ријеч о Фехиму Спахи, иако је и он сам касније износио притужбе на рачун усташке власти. Изненада је умро у фебруару 1942. године.

Улица Асафа Сердаревића

Један од оснивача покрета „Млади муслимани“, Асаф Сердаревић био је у јединици контроверзног Мухамеда ефендије Панџе.

Партизани су га 1944. године ухапсили и стријељали у Витезу.