Епархија рашко-призренска саопштила је да је група косовских Албанаца предвођена римокатоличким свештеником Франом Кољајем извршила неовлашћени вјерски обред 23. јула на археолошком локалитету средњовјековне српске православне цркве у селу Студеница код Истока, унутар специјалне заштићене зоне.

У саопштењу се истиче да је на археолошком локалитету српског средњовјековног манастира Богородице Хвостанске, унутар законом установљене специјалне заштицћене зоне, одржан јавни скуп са вјерским обредом без знања и сагласности Српске православне цркве /СПЦ/, што је директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.

Како се наводи у саопштењу, током обреда одржаног 23. јула, римокатолички свештеник са Косова Фран Кољај одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користецћи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међувјерску мржњу, у очигледној намјери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања насљеђа СПЦ.

- Није познато да ли је ова најновија провокативна злоупотреба верског обреда и простора изведена уз знање или одобрење католичког бискупа на Косову - додаје се у саопштењу Епархије.

Из Епархије истичу да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче.

Како се наводи, Српска православна црква ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дјело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама.

Епархија најоштрије осуђује ово тешко кршење закона као наставак низа провокација усмјерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених вјерских и културних добара СПЦ.

Из Епархије рашко-призренске позивају међународне субјекте да обезбиједе поуздане међународне гаранције Српској православној цркви у условима све учесталијих кршења важецћих правних норми и одсуства адекватних реакција институција на Косову и Метохији.

Како се истиче, средњовјековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан је на темељима старије базилике током треће деценије 13. вијека.

Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског сједишта које је основао Свети Сава.

Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. вијека, о чему свједочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката.

Након тога, манастир је претрпио оштећења у бурним историјским догађајима, а данас су на овом мјесту сачувани само остаци велике средњовјековне цркве, пратецћих објеката и утврђења.

Будући да је ријеч о вјерском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од 40 других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовјековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштицћена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштицћеним зонама.

Унутар ове зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујуцћи јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.

Из Епархије подсјећају да је сличан провокативан чин на археолошком локалитету Српске православне цркве у Новом Брду, унутар Специјалне заштићене зоне, изведен 2018. године.

- Након тога је Патријаршија СПЦ упутила званично писмо Ватикану, изразивши дубоку забринутост због злоупотребе религије на Косову и Метохији ради отвореног подстицања верске нетрпељивости и раздора, као и због крајње провокативног коришћења археолошких локалитета и Специјалних заштићених зона - наводе из Епархије рашко-призренске.