Предшколским васпитањем и образовањем у Српској обухваћено је 30,7 одсто дјеце, што је велики напредак, јер је прије само осам година мање од 15 одсто малишана ишло у вртиће.

Ипак, то је далеко од европских сандарда.

Мјесто у јавним вртићима се чека мјесецима, не само у Бањалуци, него и у Приједору, Дервенти, Зворнику, Бијељини и Градишци. Многи родитељи су зато приморани да дјецу упишу у знатно скупље приватне предшколске установе. Свако треће „вртићко“ дијете у Српској похађа приватни вртић.

Према подацима Министарства просвјете Републике Српске, јавне предшколске установе похађа 10.622 дјеце, а приватне 5.136 малишана.

У 79 приватних вртића у Српској услуге су знатно скупље него у јавним. Убједљиво најскупљи у Српској је један приватни вртић у Бањалуци, гдје цјелодневни боравак кошта 620 КМ.

Како ствари стоје кад су цијене у питању, најбоље свједочи ситуација у три највећа града.

У Бањалуци боравак у јавним вртићима кошта 165 КМ мјесечно, а у приватним од 230 КМ до 620 КМ. У  Приједору јавни вртић кошта 150 КМ, а приватни  290 КМ. У Бијељини за боравак једног дјетета у јавном вртићу родитељи морају издвојити 170 КМ, док приватни вртићи коштају од 200 КМ до 290 КМ.

– У државним вртићима није било мјеста и нисмо имали избора. Уписали смо сина у приватни вртић, који је скоро дупло скупљи – каже један млади тата из Бањалуке.

Обрадовала га је, додаје, одлука Града Бањалука да субвенционише боравак дјеце у приватним вртићима, али ни то није много помогло.

– Субвенције касне, а у међувремену је вртић поскупио, тако да је то поскупљење, практично, „појело“ субвенцију – каже наш саговорник.

Субвенције само у осам градова

Ријетке су локлане заједнице које помажу родитељима да плате боравак дјеце у приватним вртићима. Субвенције у износу од 50 КМ до 100 КМ по дјетету исплаћује само осам општина и градова.

У Лакташима, Палама и Дервенти, субвенције износе 50 КМ мјесечно по дјетету, у Бањалуци 60 КМ, а у Приједору и Источној Илиџи 100 КМ.

Како наводе у Министарству просвјете Републике Српске, Град Бијељина субвенционише 20 одсто од цијене приватног вртића, док су у Теслићу родитељима дјеце, која похађају приватне вртиће, 2022. исплатили једнократну субвенцију од 250 КМ по дјетету за цијелу годину.

У мањим мјестима јавни вртићи су знатно јефтинији него у највећим градовима Српске. Најјефтинији је вртић у Билећи, гдје кошта 80 КМ, у Шековићима родитељи за једно дијете плаћају 90 КМ, у Угљевику и Прњавору 95 КМ, а у Кнежеву, Костајници, Лопарама и Сребреници 100 КМ.

Упркос напретку, за многе категорије становништва вртић је недостижан луксуз, не само због новца.

Њих нема у вртићима

Иако је, по закону, право на предшкослко васпитање загарантовано сваком дјетету, малишани са села и из малих сиромашних општина, дјеца из маргинализованих група попут ромске заједнице, као и дјеца са потешкоћама у развоју, ријетко похађају вртиће.

У чак 15 неразвијених и изразито неразвијених општина широм Српске, од Калиновика до Крупе на Уни, нема ниједног вртића.

У цијелој Српској вртиће похађа свега 107 дјеце са сметњама у развоју. Када су у питању ромска дјеца, нема званичних података о њиховој укључености у предшколске установе.

– Не прикупљамо податке о националној припадности дјеце, али поједине предшколске установе проводе програме за рањиве категорије, између осталих и за дјецу из ромских заједница – наводе у Министарству просвјете Републике Српске.

Обухват дјеце са села у предшколским установама је бољи него ранијих година, јер је отворено више вртића у селима. У Бањалуци, Бијељини, Градишки, Котор Варошу, Лакташима, Мркоњић Граду, Новом Граду, Палама, Приједору, Прњавору и Сребреници постоје вртићи или одјељења вртића у селима. Ипак, све те вртиће похађа укупно 680 дјеце.

Све у свему, већина од 15.758 дјеце у Српској, која иду у вртиће, су дјевојчице и дјечаци из градова, који немају тешкоћа у развоју и чији су родитељи запослени и за наше прилике солидно ситуирани.

– Према истраживањима која су провођена у предшколским установама, најмање је дјеце чија су оба родитеља незапослена – наводе у надлежном министарству.

Још увијек је увријежено схватање да вртићи служе само за чување дјеце док су тата и мама на послу, док се занемарује њихова образовна и васпитна улога.

Ивана Зечевић, професорица школске и педагошке психологије на Филозофском факултету у Бањалуци, истиче да вртић нуди систем који ће помоћи дјеци да одрасту, осамостале се и припреме за живот у вршњачкој групи, а потом и у свијету одраслих.

– Република Српска има курилкулум за предшколске установе, који је најближи ЕУ стандардима и  који се редовно освјежава. То је јасан систем, који нуди правовремено и адекватно планиране теме и који подстиче дјететов развој и у физичком, у социјално – емоциолнаном и когнитивном смислу – каже Ивана Зечевић.

Она закључује да је вртић најбоље рјешење за велику већину предшколске дјеце, поготово за дјецу у доби од три године до поласка у школу.

Словенија у врху Европе

Према подацима Еуростата, Хрватска и Пољска су у 2019. години биле једине државе чланице ЕУ у којима је вртиће похађало само око 60 одсто дјеце узраста од три године до поласка у школу.

У Низоземској, Француској, Словенији, Шведској, Шпанији и Белгији, више од 95 посто њихових вршњака иде у вртиће.

Подаци Еуростата показују и да у ЕУ око 47 одсто дјеце млађе од три године чувају и васпитавају искључиво родитељи.

За три вртића милион и по марака из буџета

У Министарству просвјете РС кажу да је Влада у протекле двије године обезбиједила укупно око 850.000 КМ за оснивање јавних вртића у Доњем Жабару и Језеру, док је Пелагићево за исту намјену добило 720.000,00 КМ. Иницијативу за отварање вртића упутили су и родитељи из Оштре Луке и Источног Дрвара. Додају да су у појединим општинама, које немају јавне предшколске установе, дјеца на други начин обухваћена предшколским образовањем и васпитањем. Тако у Станарима 35 дјеце вртић похађају у склопу Основне школе, а вртићке групе имају и школе за дјецу са сметњама у развоју, као и Дом за дјецу без родитељског старања „Рада Врањешевић“ у Бањалуци. У Петрову на Озрену је основано је одјељење јавног вртића Добој, док у Рудом и Хан Пијеску вртићи дјелују у склопу Центара за социјални рад. За дјецу која нису похађала вртиће у цијелој Српској је организован припремни програм пред полазак у школу, који ове године похађа 3.639 дјеце.

Пише: Милкица Милојевић