Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.

И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.

Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.

Војин Комадина – живот и стваралаштво једног од најзначајнијих композитора региона

Војин Комадина рођен је 1933. године у Карловцу. Током Другог свјетског рата са породицом је избјегао у Београд, спасавајући се од усташких злочина.

Његов отац Душан Комадина био је официр Војске Краљевине Југославије, а након рата обављао је дужност техничког директора Југословенског драмског позоришта у Београду и Народног позоришта у Тузли. Мајка Милена, рођена Дубајић, такође је оставила снажан породични печат у његовом одрастању.

Основно и средње образовање, као и средњу музичку школу, завршио је у Београду. Студије је започео на Музичкој академији Универзитета у Београду, а потом наставио у Сарајеву, гдје је дипломирао 1960. године.

Након школовања, Комадина започиње рад у Тузли, у Средњој музичкој школи, гдје остаје до 1966. године. Потом прелази у Радио-телевизију Сарајево, гдје обавља уредничке послове у музичком програму.

Од 1968. године ангажован је на Музичкој академији у Сарајеву, најприје као предавач, затим доцент, а од 1975. као ванредни професор. Предавао је композицију и оркестрацију, те био шеф Катедре за композицију и дириговање.

Члан Удружења композитора БиХ постао је 1957. године, а у оквиру домаћих и савезних музичких организација обављао је низ значајних функција.

У априлу 1992. године напушта Сарајево и одлази у Београд.

Заснива стални радни однос на Музичкој академији у Подгорици, почетком школске 1992/93, када је изабран у звање редовног професора за предмете "Kомпозиција и оркестрација". Од октобра 1994. обавља и дужност в.д. декана на овој академији.

Kомадина је у то вријеме ради и друге послове, као предсједник Предсједништва СОKОЈ-а и предсједник тј. члан Управног одбора ове институције.

Активно се укључио у послове организације тадашњег Универзитета Српско Сарајево. Био је први в.д. декан тадашње Музичке академије те професор и ментор првог дипломског рада.

Један је и од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске и њен први секретар.

Стваралачки опус

Комадинин стваралачки опус обухвата око стотину дјела различитих жанрова, од хорске и камерне музике, преко симфонијских и вокално-инструменталних композиција, до сценских и балетских дјела.

Његова дјела извођена су у бројним градовима бивше Југославије и Европе, међу којима су Београд, Сарајево, Тузла, Бањалука, Зеница, Мостар, као и градови у Италији, Белгији, Турској и Мађарској.

Комадина је стварао у различитим музичким жанровима, од хорске и камерне музике до балета, симфонијских дјела и сценске музике.

Међу његовим најзначајнијим дјелима издвајају се:

„Опело јасеновачко“,

Балет „Сатана“,

„Смрт мајке Југовића“,

Симфонија „Његош“,

„Бели анђео“,

„Модра ријека“,

„Тражим помиловање“,

„Поткозарје“,

као и бројне „Руковети“ инспирисане народном традицијом.

Посебно мјесто у његовом раду заузимају дјела инспирисана српском историјом, духовношћу и страдањем народа.

Војин Комадина остао је упамћен као композитор који је успјешно спојио традицију и модерност, оставивши неизбрисив траг у српској и југословенској музичкој култури.

Награде и признања

Још током студентских дана Комадина је освајао значајна признања. Током каријере освојио је бројне домаће и међународне награде, међу којима се издвајају:

двије Мокрањчеве награде,

Шестоаприлска награда града Сарајева,

Hаграда „4. јули“,

Стеријина награда за сценску музику,

највише републичко признање БиХ „27. јул“ за цјелокупан рад,

награда „Јосиф Маринковић“ за композицију „Бојана, дјевојко“.

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине изабран је 1978. године, у Одјељењу за књижевност и умјетност.

Насљеђе

Војин Комадина преминуо је у Београду 1997. године, оставивши иза себе један од најобимнијих и најразноврснијих композиторских опуса на простору бивше Југославије.

Музички језик Војина Комадине карактерисало је успјешно повезивање националне музичке традиције и савремених европских токова. Иако је стварао у времену снажних авангардних утицаја, успио је да изгради препознатљив и аутентичан стил.

Манифестација "Дани Војина Комадине" у Источном Сарајеву

Манифестација „Дани Војина Комадине“ одржава се од 2017. године у Источном Сарајеву и посвећена је очувању и промоцији стваралаштва композитора Војина Комадине, а у оквиру тих активности Удружење грађана „Камерни хор Источно Сарајево“ реализатор је пројекта „Платформа Војин Комадина“ и пратеће веб-странице „ВОЈИН КОМАДИНА: КОМПОЗИТОРСКИ ОПУС“, који је финансијски подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Циљ је да се омогући истраживачима, извођачима и широј јавности једноставан приступ материјалима који су до сада били тешко доступни или расути у различитим архивама.

У општини Источна Илиџа, у насељу Доње Младице, једна улица носи име академика Војина Комадине.