Творац српске поезије за дјецу Јован Јовановић, познат као Змај Јова или Чика Јова Змај, умро је на данашњи дан прије 115 година у Сремској Каменици.

Јовановић је био један од најплоднијих пјесника српског романтизма, завршио је студије права и медицину, а упоредо је покретао и уређивао бројне књижевне часописе.

Он је 1858. године објавио прву пјесму „О Гаши“, а током живота је написао око 450 дјечијих пјесама.

Неке од најпознатијих његових пјесама су: „Ал` је леп овај свет“, „Пачија школа“, „Материна маза“, „Таши, таши“, „Зима, зима, е па шта је“, „Жаба чита новине“ и „Циганин хвали свога коња“.

Писао је и пјесме за одрасле читаоце, међу којима су најпознатије: „Зар ја љубит` више не смем“, „Моји мртви“, „Мислећ’ на те“, „Мртво цвеће“ и „Светли гробови“.

Послије вјенчања са супругом Ружом 1862. године, настале су неке од најљепших његових пјесама: „Кажи ми, кажи, како да те зовем“, „Тијо ноћи моје сунце спава“ и „Заспала си, а ја будан“.

У Пешти, 1863. године, Јовановић је покренуо сатирични лист „Змај“, што ће постати и пјесников надимак.

Послије смрти петоро дјеце и супруге, Змај им је посветио збирку пјесама „Ђулићи увеоци“, у којој описује своју бол.

Од 1880. године почео је да уређује „Невен“, према многима најбољи дјечији часопис у то вријеме, а 1882. године завршена су издања „Певанија“ и „Друга певанија“, која обухватају велики број његових шаљивих и дјечијих пјесама, штампаних у разним листовима и часописима.

У 1883. години је у пјесничко-политичком часопису „Стармали“ објавио пјесму „Шта се чује?“, у којој говори о невољама Хрвата због покушаја Аустроугара да их мађаризују и позива Србе да им помогну.

Неки од најпознатијих Змајевих цитата су: „Није знање – знање знати, већ је знање – знање дати“; „Лепши је погреб кад идеали сахрањују свог човека, него кад човек сахрањује своје идеале“; „Ако си пао, немој се укаљати, ако си се укаљао, немој се ваљати.“

Ту су још: „Не треба се правдати… Оправдање пријатељима није потребно, а непријатељи вам ионако неће поверовати“; „Сећање је лако за сваког ко има меморију. Заборав је тежак само за оне који имају срце“.

Један од великих љубитеља Змајеве поезије био је и велики српски научник Никола Тесла. Тесла је превео десетак Змајевих песама на енглески језик, сматрајући га највећим српским пјесником.

Теслини преводи пјесама објављени су у чувеном часопису „Вијек“, у којем је изашао и Теслин текст посвећен Змају, гдје је за америчке читаоце написао детаљну биографију великог пјесника и открио до тада неке непознате детаље у вези са почецима Змајевог књижевног рада.

Захваљујући Тесли, Змај је постао први српски књижевник који је преведен и објављен у САД.

Јован Јовановић Змај рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду, а преминуо 14. јуна 1904. године у Сремској Каменици.

У његову част, „Матица српска“ установила је Змајеву награду за поезију на српском језику, а организује и Змајеве дечје игре у Новом Саду, које важе за највећи фестивал за дјецу у Србији.