На данашњи дан прије четири деценије умро је доживотни предсједник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије /СФРЈ/ Јосип Броз Тито.

Јосип Броз Тито је преминуо 4. маја 1980. године, у 15.05, у Клиничком центру у Љубљани, три дана пред свој 88. рођендан.

Тито је у јануару примљен у болницу због проблема са циркулацијом, а прије смрти му је ампутирана нога. Од средине фебруара био је у вјештачкој коми.

Вијест о Титовој смрти Југословенима је саопштио спикер Телевизије Београд Миодраг Здравковић.

- Умро је друг Тито. То су вечерас саопштили Централни комитет Савеза комуниста Југославије и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије радничкој класи, радним људима и грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - гласила је вијест која је одјекнула у цијелом свету.

Дан послије ковчег са Титовим посмртним остацима стигао је Плавим возом из Љубљане, преко Загреба, у Београд. Три дана касније, на сахрану је дошло 700.000 људи. Присутно је било 209 државних делегација из 128 земаља свијета. Био је то најпосјећенији погреб неког државника у 20. вијеку.

Посљедњу пошту оснивачу Покрета несврстаних одали су 31 предсједник државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 предсједника националних парламената. Из Хладним ратом подијељеног свијета, у Београд су допутовали државници из оба табора.

На сахрани су били и премијер Велике Британије Маргарет Тачер, потпредсједник САД Волтер Мондејл, Индира Ганди, Хосни Мубарак, Садам Хусеин, Леонид Брежњев, Николај Чаушеску, шведски краљ Карл 16 Густав...

Тито је сахрањен у Кући цвијећа на Дедињу, гдје од 2013. године поред њега почива и супруга Јованка. Његов гроб је, уз оближњи Музеј Југославије.

Јосип Броз Тито рођен је у Кумровцу у тадашњој Аустроугарској 7. маја 1892. године. Титов рођендан слављен је 25. маја као "Дан младости", када је широм бивше Југославије ношена штафета у његову част.

Поштоваоци лика и дјела Јосипа Броза Тита традиционално на 4. мај од раног јутра посјећују његов гроб у Кући цвећа на Дедињу, а углавном долазе из земаља насталих распадом Југославије.

По избијању Другог свјетског рата, Тито је постао вођа Партизанског покрета отпора, а након његовог завршетка лидер Југославије у којој је успостављен нови друштвено-политички поредак.

Јосип Броз Тито био је предсједник Владе од 29. новембра 1945. године, а послије 1953. предсједник Савезног извршног већа и предсједник Републике. Када су годину дана касније те двије функције раздвојене, остао је до краја живота предсједник Републике, а од 1974. године и предсједник Председништва СФРЈ.

Тито је имао чин маршала Југославије и положај врховног команданта Југословенске народне армије. Један је од оснивача Покрета несврстаних, чији је једно вријеме био и генерални секретар.