Професор са Војномедицинске академије у Београду, проф. др Милош Дука обнавља школу у свом родном селу Засада код Билеће.

Професор је, како каже, рано отишао од родне куће и остао је жељан, јер је одмах након завршене основне школе отишао у Мостар, а онда у Београд на студије, па га је, како са сјетом додаје, и мајка остала жељна.

Најприје је до свог села довео асфалтни пут, који су мјештани касније назвали Милошевим путем, у потпуности је обновио родитељски дом, који је у "бијели свијет" понио у мислима, али је ту негдје увијек била и његова школа.

- Асфалт сам довео још док је у селу била жива моја мама Роса, а у реновирање школе улажем да своје детињство отргнем зубу времена, сећајући се и мога честитог учитеља Пека Вујовића, који је још међу нама - каже Дука.

Будући да је прије неколико мјесеци отишао у пензију са мјеста начелника Одјељења за оралну хирургију клинике за стоматологију ВМА Београд, сав новац који је тада добио као отпремнину и изостатке уложио је у извођење грађевинских радова на старој школи.

Школа је почела са радом као подручно одјељење школе "Петар II Петровић Његош" одмах послије Другог свјетског рата, 1946. године, и радила је све до 1989, па, иако је и касније била у функцији у смислу одржавања различитих зборова, организовања избора и слично, нагризао ју је зуб времена и све више је пријетила да се уруши, тако да су и мјештани сами покренули акцију да је заштите од даљег пропадања.

Професор Дука не жели да говори о томе колико је уложио новаца и шта све још планира да уради, али захвални мјештани радо говоре о његовим доброчинствима.

Милорад Вујовић је један од Засађана који се, након завршеног радног вијека у Билећи, гдје је својевремено био и начелник општине, као и Требињу, гдје је као машински инжењер обављао послове у "Хидроелектранама на Требишњици", у којима је био и генерални директор, такође враћа коријенима и највише је у Засади.

Будући да је и сам заинтересован да сачува школу у којој је и он похађао наставу, сретан је, каже, што се она обнавља и захвалан професору Дуки на ономе што ради.

- Ми смо мјештани били започели реконструкцију и излили плочу да објекат не пропада, али је професор онда довршио радове, у смислу да је дигао нови кров, довршио ударање нових отвора и спровео нову струјну инсталацију у објекту - каже Вујовић.

Дука на крају додаје да је ову обнову сматрао неким својим својеврсним завјетом, јер, како додаје, на спомен-плочи палим борцима НОБ-а, постављеној испред школе, стоји и име његовог покојног ујака Мирка Милићевића.