У Шековићима је у петак промовисан роман Саше Терзића “Милош и акмаче” о ратном команданту шековићког Другог одреда Специјалне полиције МУП-а Републике Српске Милошу Миши Ступару.

Мало је оних  којима се срце није стегло, а око засузило, док су Домом културе у Шековићима одзвањале потресне реченице о голготи лажно оптуженог јунака, али и страдању српског народа овог краја. Кино-сала је била премала да прими све оне који су дошли на промоцију романа.

- Увијек кажем да себе не сматрам јунаком или  да кажем да је свако ко је активно учествовао у овом рату био раме уз раме са мном, а да само треба да има рођака да то запише. Борци у Републици Српској су толико заслужили и сваки од њих би могао и требао да има свој роман – нагласио је Ступар.

Он је изразио захвалност свом рођаку Саши који је нашао довољно времена и простора  да оно што је њега задесило у животу стави не папир,  да то овјековјечи, и остави сљедећим покољењима да знају шта се догађало у то вријеме.

Аутор истиче да се идеја да од заборава сачува један дио историје и страдања легендарног команданта, али и свог народа, родила док је у притворској јединици Суда БиХ у Сарајеву посјећивао свог рођака Милоша Ступара.

- Иако смо рођаци, до мог и Мишиног сусрета је дошло сасвим случајно и, фасциниран његовом личношћу и судбином, почео сам да га посјећујем у затвору у коме је, невино оптужен, провео четири године и седам мјесеци. Роман има двије паралелне приче: Милошеву, српску, и Вањину, југословенску.

У Вањином лику је и дио мене који сам до рата живио у Сарајеву и често се питам како бих прошао да сам само сат-два дуже остао у њему, у заблуди југословенства? Приче се преплићу када Вања долази у затвор, у  посјету Милошу, када главног јунака пуштају да се брани са слободе и, коначно, када се он враћа својој дјеци, својој жени и свима онима који га воле, а пуна сала је показала колико је Мишо омиљен у овој регији - прича Саша Терзић, иначе глумац Дјечијег позоришта Републике Српске.

Фото: Уступљена фотографија

Књижевник Ненад Милкић је за овај роман имао само ријечи хвале.

- У савременој српској књижевности се стидљиво показује један нови правац који бисмо могли назвати родољубива књижевност.То је нешто што су некада  радили Стеван Јаковљевић, Данко Поповић и Вук Драшковић у првим романима, сада Борислав Косановић и ја, и коначно смо опет наишли на књигу која се апсолутно  може сврстати у родољубиву,  а то је „Милош и акмаче“. Упркос родбинским везама, аутор је успио да пише објективно, са правим чињеницама, без уплитања емоција - истакао је Милкић.

О роману је  говорио и Милорад Бибе Вукајловић, одломке је читала Слађана Дукић, док је модератор била  Татјана Голијанин.

Издавање романа „Милош и акмаче“ помогли  су и Општина Шековићи и начелник Миладин Лазић.

Милош Ступар, сада предсједник Удружења ветерана, а некадашњи командант шековићког Другог одреда  Специјалне полиције МУП-а Републике Српске, је у јулу 2008. био оптужен за наводни геноцид у Сребреници и осуђен на 40 година затвора, а у поновљеном поступку је ослобођен оптужбе.  Ступар живи у Тишчи и предсједник је Борачке организације регије Бирач.