Холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант /1606-1669/, један од највећих у историји сликарства, рођен је на данашњи дан 1606. године.

Урадио је 650 уљаних слика, око 300 гравира и готово 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела као што су "Ноћна стража", "Изгубљени син", "Час анатомије доктора Тулпа", "Христос као баштован", "Добри Самарићанин", "Ходочасници у Емаусу", "Сукнари", "Витсавеј", "Јаков благосиља унуке", "Венера и Купидон", "Вјереници", "Флора", "Данаја", "Старица" и "Јеврејска невјеста".

Рембрант је један од најутицајнијих личности западноевропске умјетности 17. вијека.

Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских догађаја које је радо сликао, остале су до данас јединствене и непоновљиве.

Његово сликарство стилски припада бароку. Ово доба је познато као златно доба Холандије, када је Холандија доживјела политички, привредни и умјетнички процват.

Већ за живота, Рембрантова дјела су копирана и подражавана. Послије његове смрти критичари, присталице класицизма, нису имали високо мишљење о његовом сликарству, али су његове слике биле омиљене и на цијени код приватних колекционара.

У 18. вијеку појавили су се сликари у Њемачкој и Енглеској који су били надахнути његовим дјелом. Рембрантов живот постао је предмет различитих митова и легенди.

Тек средином 19. вијека појавили су се озбиљни истраживачи његовог живота и стваралаштва.