Француска је на данашњи дан 1995. године смијенила команданта снага УН у Сарајеву генерала Ренеа Башлеа јер је критиковао Дејтонски мировни споразум, предвиђајући да ће препуштање Српског Сарајева муслиманско-хрватској федерацији /Федерација БиХ/ изазвати масовно исељавање Срба.

Башле је један у низу међународних представника у БиХ током ратних дана који је настојао да буде објективан и чији су се извјештаји и предвиђања показали као тачни.

Егзодус Срба из Сарајева, који представља посљедњу велику сеобу српског народа, дошао је као посљедица предаје српских дијелова града у Дејтону, мада су они војно били потпуно одбрањени.

Лидер српске делегације у Дејтону, предсједник Србије Слободан Милошевић жртвовао је српске дијелове Сарајева са десетинама хиљада Срба зарад постизања мировног споразума.

Милошевић је сам понудио муслиманској делегацији српске дијелове града и прихватио рјешење према којем су неке српске сарајевске општине припале Федерацији БиХ, мада се томе противила званична делегација Републике Српске.

Усљед незадовољства овим одлукама Дејтонског споразума, 25. новембра 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је до тада било под контролом Срба, организовани су велики протести, али то није ништа промијенило, што је значило да цијело Сарајево потпада под муслиманску контролу.

Услиједиле су пријетње из муслиманског дијела града и поруке лидера СДА Алије Изетбеговића да ће "сваки Србин који је носио пушку - одговарати".

Тако је дошло до масовног егзодуса издатих сарајевских Срба, који су са собом носили чак и ковчеге са посмртним остацима најмилијих, дајући тако до знања да из града одлазе заувијек.

У граду у којем је до 1992. године званично живјело 157.000 Срба, те још пар десетина њих који су се изјаснили као Југословени, данас нема више од три одсто припадника српске националности.