Магистрални гасовод кроз Републику Српску би из Србије преко Бијељине, Добоја, Бањалуке до Приједора и Новог Града требало да буде завршен у наредних пет година, најављено је данас након потписивања Споразума о изградњи гасовода Нова источна интерконекција Републике Српске/БиХ и Србије у Бањалуци.

Споразум су потписали Љубо Гламочић, директор предузећа "ГАС Рес", и Душан Бајатовић, директор предузећа "Србијагас", у присуству Петара Ђокића, министара енергетике и рударства Републике Српске.

Након потписивања речено је да би гасовод требало да буде дуг 325 километара и да кошта око 125 милиона евра. О начинима финансирања биће говора наредних мјесеци, а споразум би требало да добије сагласност Савјета министара БиХ и Предсједништва БиХ.

Објашњено је да ће, у складу с Трећим енергетским пакетом ЕУ сви гасоводи бити двосмјерни, што значи да ће бити омогућено спајање на друге гасоводне пројекте у региону, попут Јужне конекције који конкурише Гаспромовом гасоводу који гас води из Русије.

Саговорници су се сложили да ће се гасом трговати на комерцијалној основи, и да ће се набављати најповољнији и најјефтинији гас. Што се тиче складиштења, објашњено је да Република Српска сада нема могућности да изгради такав објекат, али је Бајатовић рекао да је Србија гас спреман да помогне Републици Српској и ФБиХ да се складишти њихов гас у Србији, како би се постигла боља цијена.

Ђокић је рекао да се очекује и изградња електрана на гас у Републици Српској, а да ће гасовод пратити руту аутопута ка Бијељини, гдје ће бити интерконекција са гасоводом из Србије. Изразио је очекивање да ће и друга страна у БиХ исказати интерес за овим гасоводом, као и да ће он добити подршку руководстава Србије и Републике Српске.

Бајатовић је рекао да је "Србијагас" спреман да сарађује и с ФБиХ и предложио је да бх. и србијанска страна наступају заједно према добављачима, како би постигли боље комерцијалне услове.

Додао је да зелена агенда ЕУ значи да ће гас добити већи удио у енергетском снабдијевању ако се жели избацити прљави енергетски извори попут угља и других фосилних горива.

Гламочић је рекао да је овај пројекат до сада ишао споро, подсјетивши да је дозвола добијена још 2002. године, али да је сад повољно вријеме да се пројекат коначно реализује, исказавши увјерење да ће он бити повољан и за индустрију и за грађане који ће користити овај енергент.