Према ријечима научника, биомембрана коју су створили је порозни сунђер који се натапа 10-процентним раствором повидон-јода. Ово се ради непосредно прије наношења на повреду, смањујући ризик од инфекције и убрзавајући зарастање рана, истиче се у саопштењу.

Према саопштењу, разликује се од постојећих мембрана по томе што је направљен од цијеле зечје коже, не само од колагена, тако да садржи и друге супстанце корисне за зарастање рана, објаснила је Дарија Костина, ванредни професор Катедре за фармакологију и клиничку фармакологију на Медицинском институту Белгородског државног универзитета.

- Колаген који се користи у другим типовима мембрана може се добити из рибе или крупне стоке. Ово ограничава употребу таквих мембрана код одређених група пацијената због њихове веће алергености од облога добијених од зечје коже - додала је она.

Ефикасност метода зарастања рана научници су провјерили на лабораторијским мишевима: експеримент је показао да је код животиња које су лијечене примјеном биомембране дужина ожиљка била за 62,7 одсто мања него у контролној групи, наводи се у саопштењу.

Према ријечима научника, овај метод лијечења рана може се примјенити на било који тип спољашњих повреда, укључујући и хроничне (на примјер, трофични чир), односно оне које се стварају код пацијената са дијабетесом, венском инсуфицијенцијом, као и код опекотина и у посљедњим стадијумима смрзавања.

- Ова биомембрана намијењена је за лијечење практично свих врста рана, осим инфицираних. За ране са знацима инфекције потребни су други састојци и друга структура мембране - закључила је Костина.

Истраживање је спроведено у сарадњи са експерименталном компанијом „Владмива“ и Институтом за фармакологију живих система Белгородског државног универзитета, као дио програма „Иновативна рјешења у агроиндустријском комплексу“ свјетски познатог истраживачког и развојног центра. Изум је заштићен патентом Руске Федерације.