Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске (СРК ВРС) био је један од пет корпуса Војске Републике Српске. Основан је одлуком Главног штаба (Генералштаба) Војске Републике Српске 22. маја 1992. године.

У знак сјећања на најтврђи бедем отаџбине, објављујемо текст преузет из књиге “Војска Републике Српске 1992-2005“, аутора Данка Боројевића и Драгог Ивића.

Формирање СРК

Сарајевско-романијски корпус ВРС (СРК ВРС) настао је од дијелова 4. Корпуса ЈНА. Одлуком Предсједништва Српске Републике Босне и Херцеговине о формирању Војске Српске Републике БиХ, 4. Корпус ЈНА преформиран је у СРК ВРС. На основу наредбе команданта Генералштаба Војске Републике Српске од 22. маја 1992. године формиран је СРК. Одлучено је да се тај корпус размјести на ширем подручју Сарајева (Наредбом Главног штаба Војске Српске Републике БиХ, стр. пов. бр. 02/5-31 од 4. 6. 1992. године, одређене су зоне одговорности корпуса и наредни задаци Војске СР БиХ.

Елементи бивше ЈНА приступиле су снагама локалне ТО и учествовали су у организовању и попуњавању јединица СРК. Корпус је по формацији требало да броји 22.800 људи. Међутим, због бројних проблема формацијска попуњеност људством СРК кретала се између 15.000 и 18.000 бораца, док је просјечна попуњеност била око 13.000 бораца.

Зона одговорности корпуса

Граница зоне одговорности СРК обухватала је: сјеверна и југозападна граница: Дрињача (укључно), Равно брдо – тт. 1019 (искључно), превој Храстић – к. 524 (укључно), Кладањ (искључно), Олово (искључно), Дернек – тт. 1465 (укључно), с. Подгора (укључно), западна граница: с. Подгора, Раковица (укључно), Хаџићи (укључно), с. Пресјеница (искључно), Ђокин торањ – тт. 2086 (искључно), јужна граница: Ђокин торањ, Миљевина (искључно), Фоча (искључно), ријека Ћехотина до с. Мирчићи и даље границом са Црном Гором, источна граница: граница са СРЈ и ријеком Дрином до с. Дрињача. ), у бившој зони одговорности 4. Корпуса ЈНА.

Фото: soko-1.blogspot.com

Формирање јединица у Корпусу

Наредбом команданта Генералштаба Војске Републике Српске стр. пов. бр 30/18-17 од 16. јуна 1992. године наређено је формирање команди и јединица Војске Српске Републике БиХ, у којој је за СРК наређено да се формира:·

Команда корпуса,

Команда стана СРК ВРС,

Четврти батаљон војне полиције (4. бвп),

Четврти батаљон везе,

Четврти аутотранспортни батаљон,

Четврти санитетски батаљон,

Четврти инжењеријски батаљон,

Четврти мјешовити артиљеријски пук (4. мап),

Четврти мјешовити противоклопни артиљеријски пук (4. мпоап),

Четврти лаки артиљеријски пук ПВО (4. лап ПВО),

Четврти извиђачко-диверзантски одред (4. ИДО),·

Четврта чета за АБХО,

Прва сарајевска механизована бригада,

Друга романијска моторизована бригада (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета је из СРК ВРС и придодата ДК ВРС),

Прва романијска пјешадијска бригада,

Прва илијашка пјешадијска бригада,

Прва илиџанска пјешадијска бригада,

Прва игманска пјешадијска бригада,· Трећа сарајевска пјешадијска бригада (формирана крајем 1993. године од Прве вогошћанске лаке пјешадијске бригаде, Прве рајловачке лаке пјешадијске бригаде и Прве кошевске пјешадијске бригаде),

Рогатичка лака пјешадијска бригада (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета из СРК ВРС и придодата ДК ВРС, а затим преименована у Прву подрињску лаку пјешадијску бригаду),

Прва романијска лака пјешадијска бригада (касније преименована у Прву романијску пјешадијску бригаду),

Прва вогошћанска лака пјешадијска бригада (крајем 1993. године ушла у састав Треће сарајевске пјешадијске бригаде),

Прва кошевска пјешадијска бригада (крајем 1993. године ушла у састав Треће сарајевске пјешадијске бригаде),

Прва рајловачка лака пјешадијска бригада (крајем 1993. године ушла у састав Треће сарајевске пјешадијске бригаде),

Друга сарајевска лака пјешадијска бригада,

Четврта сарајевска лака пјешадијска бригада.

У првој фази свог постојања, СРК је сачињавало тринаест бригада, три самостална пука за пружање подршке и пет батаљона за техничко одржавање и опскрбу.

У јесен 1992. године организовање састава СРК приводило се крају. Бригаде су реорганизоване, тако да су бригаде Трново и Ново Сарајево припојене Првој романијској бригади, а основана је и Прва игманска бригада, од бригада из Блажуја и Хаџића. Крајем новембра 1992. године Друга романијска моторизована бригада и Рогатичка бригада придодате су Дринском корпусу ВРС, чиме се број бригада СРК смањио на девет. Крајем 1993. године и почетком 1994. године бригаде Рајловац, Вогошћа и Кошево припојене су у нову, Трећу сарајевску пјешадијску бригаду, тако да се укупан број бригада смањио на седам.

Значајније операције ВРС у којим су учествовали и борци СРК ВРС

- Операција “Лукавац-93”, је био одговор ВРС на окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресјецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим дијеловима Републике Српске. Циљ операције је био заузимање бољег и повољнијег стратешког положаја око Сарајева и спајање Источне Херцеговине са осталим дијелом Републике Српске,

- Операција “Дрина”, операције на Нишићкој висоравни и око Олова,

- Операција “Звијезда-94”, циљ операције је било заузимање Горажда.

Сарајевско-романијски корпус ВРС је у Одбрамбено-отаџбинском рату (у периоду од 1992. до 1995. године) имао готово 4.000 погинулих и преко 10.000 рањених. Корпусом су командовали - пуковник Томислав Шипчић, генерал-потпуковник Станислав Галић и генерал-мајор Драгомир Милошевић.

Начелници штаба корпуса били су - пуковник Драган Марчетић, генерал-мајор Драгомир Милошевић и генерал-потпуковник Чедо Сладоје.

Команда СРК била је у тадашњој Лукавици. Послије Дејтонског мировног споразума дио зоне одговорности и јединица СРК ВРС прелази у мирнодопску формацију ВРС, и бива распоређено у Пети корпус ВРС.