У класичној сачекуши на путу Вишеград-Фоча на Дан Републике Српске 1999. године убијен је Драган Гаговић, тренер Карате клуба "Сутјеска" из Фоче.

Тог дана Гаговић се враћао из Србије, на планину Тару водио је дјецу на седмодевни карате семинар.

У бијелом "голфу 2" заједно с њим било је петоро дјеце, Бошко Ивановић, Милица Ђоковић, Соња Бијеловић, Михаела Марић, Јелена Пјано, сви старости од 11 до 13 година.

Када су прешли мост на Утипрачи, "голф" је наишао на челичне "јежеве" и на њих је тад отворена паљба у троуглу.

Гаговић је био толико присебан да у посљедњим тренуцима ауто окреће ка десној страни пута како не би завршили у кањону Дрине и својим тијелом, још жив, покрива Михаелу Марић.

Из преврнутог возила почели су да се извлаче избезумљени малишани, чудом неповријеђени, у које су француски војници уперили репетиране пушке.

Са подигнутим рукама држани су шест сати на снијегу након чега су пребачени у војну базу Филиповићи између Фоче и Устиколине.

Дјеца су испитивана и подвргнута малтретирању до те мјере да су француски војни психолози покушали да их убиједе како су све сањали.

Њихови војници до данас нису одговарали за овај напад и због тога што су у опасност довели животе невине дјеце.

Други тренер каратеа Војислав Бодирога, био је у аутомобилу у пратњи.

На мосту их је зауставио војник СФОРА и објаснио им да не могу даље јер се тамо лове дивље свиње.

Тек касније наишао је на изрешетан бијели "голф" и дијелове мозга свог пријатеља.

Ко су дивље свиње постало му је јасно када је видио дјечије ствари окићене куршумима, а на његово питање гдје је наша полиција, добио је одговор:

'Њима овдје није мјесто."

Француски мировњаци веле да су реаговали у крајњој нужди јер је ратни начелник фочанске полиције и командант посебних полицијских јединица МУП-а Републике Српске представљао велику пријетњу.

То је златним словима написао Међународни суд у Хагу који га је оптужио за...па знате већ за шта.

За ратне злочине по командној одговорности, одвођење у логоре и убиства тзв. бошњака, силовања тзв. муслиманки итд.

На овај калуп сте слушали многе приче и гледали многе филмове о рату у БиХ и напамет научили ко су ту лоши момци.

Тако функционише велика антисрпска медијска машинерија.

Најмање 50 добро наоружаних француских припадника СФОР са неколико камиона и једним хеликоптером пратило је Гаговићево кретање тог 9. јануара.

Када се аутомобил након пуцњаве зауставио, а дјеца извучена и одведена у притвор, француски војници су Драгану из близине пиштољем пуцали у потиљак и тако га убили.

Ех, ти несташни Французи, у самоодбрани скинуше још једну српску главу 2.000 км далеко од куће.

Њихови преци су прије само 80 година добили идеју да те Србе спасу и својим бродовима пребаце на острво Крф.

Такви су ти наши вијековни пријатељи Французи...

Обилато су у то вријеме помагали Србе зајмовима и војном опремом, јер тако то раде пријатељи...

Мада су се током повлачења наше војске преко Албаније тихо држали става да се мртвацу не може помоћи.

По избијању српске војске на море, грчки краљ Константин, који је био велики антисрбин, забранио је улазак српске војске на њену територију, а самим тим и пребацивање нашег народа на Крф.

Тек када је руски цар Николај оштро припријетио да ће склопити сепаратни мир са Нијемцима, кренуло се са пребацивањем, али не у режији Француза већ Италијана.

Била је ово највећа италијанска хуманитарна интервенција у историји.

Италијанска морнарица је извела преко 350 пловидби и из Албаније евакуисала близу 300.000 српских војника, 20.000 аустријских заробљеника, 10.000 коња, храну, материјал, злато, наоружање.

Италија је иступила из Тројног пакта када је Аустроугарска напала Србију и прикључила се савезу Антанта.

Који је на крају побиједио захваљујући, прије свега, Србији и Италији.

На велику сцену тад ступају Енглеска и Француска којима не одговара да Италија буде главна на Медитерану.

Новим силама требало је да смисле причу о спасавању српске војске.

Од тад па све до данас Срби пјевају пјесму: "Креће се лађа француска."

Додуше, било је ту и француских лађа, али оне су углавном пребацивале Србе на Солунски фронт.

Али кад је требало спасавати Србе, то су радили Италијани и нико други.

Они Србе нису пребацивали одмах на Крф, већ су многи прво пребачени у Италију на лијечење па тек онда на Крф.

Французи 1921. године Београду испостављају рачун за пружену помоћ током Великог рата.

Срби остају у шоку када су чули да Србија треба Француској платити 1.163 милиона француских франака и то у злату.

Тако су Французи од Срба дупло наплатили све и једну једину војничку пертлу коју су им дали.

Спор се водио до 1929. године када је одлучено да је Србија дужна Француској уз камату 2.400 милиона франака.

Пресуду је донио, погађате ко, Међународни суд у Хагу.

"Док сам ја жив Француска никад неће ратовати против Србије", изјавио је средином деведесетих предсједник Франсоа Митеран.

И заиста је одржао ријеч, умро је 1996. године.

Француски војници су се три године касније на КиМ спремали у свој нови лов на дивље свиње, само овог пута под називом КФОР.

Планирано је да то буде прави сафари на српске главе.

Одмах у јуну мјесецу те 1999. године. наше свештенство је тражило да се сви манастири на КиМ ставе под заштиту искључиво италијанских војника.

Данас су само Високи Дечани под заштитом Италијана, а сви остали манастири имају "заштиту" само редовне "косовске" полиције.

Већ 24 године када манастирска братија напушта манастир, то мора да најави данима унапријед како би војници направили план кретања и урадили сву логистику.

Затим сами војници обезбјеђују монахе и без њих кретање свештенства не би било могуће.

Није риједак случај да се многи италијански војници који заврше службу на КиМ поново враћају у посјету Дечанима, често и са цијелим породицама.

Они су једини који су увијек испоштовали обичај да се у манастир не улази са оружјем.

Покојни митрополит Амфилохије је 24. јула 2004. године уручио Орден Светог Саве II степена италијанској падобранској бригади "Фолгоре",за нарочити допринос у спасавању наших светиња на КиМ.

У Италији данас постоји "Друштво пријатеља манастира Високих Дечана."

"Има једно дијете тамо", акција је која се спроводи сваке године кад стотине наше дјеце заврше у италијанским породицама гдје проведу неколико недјеља са својим вршњацима.

Готово сва српска дјеца са КиМ, која су први пут видјела море, то је било италијанско море.

Убиство Драгана Гаговића не треба пуно да нас чуди, јер џелати само извршавају наређење...

Пише: Деки РС