Како истиче психологиња Слађана Ђаковић након цјелокупне ситуације са пандемијом која је иза нас и тренутном инфлациом, све већи број особа на подручју града Источно Сарајево има симптоме анксиозности и депресије.

Зашто данас имамо толико депресије и анксиозности?

- Људи су постали удаљенији једни од других, не гаји се више систем вриједности који је некада постојао. Људи постају затворени, усамљени. Проблеме покушавамо да ријешимо сами, не отварамо се једни према другима. Јер, у данашњем свијету све више недостаје емпатије и пријатељства које нас је чинило људима, а живот љепшим. Темпо живота који нам је наметнут у 21. вијеку је убрзан, динамичан и стресан. Наметнути су нам високи стандарди пословног и личног успјеха. Вјерни пратилац оваквог начина живота је анксиозност. На све то смо имали пандемију која је оставила велики утицај на ментално здравље. Посљедице су већ евидентне.

На који начин је пандемија утицала на појаву анксиозности и депресије?

- Код пaцијената који су преболовали KОВИД-19 и имали теже симптоме, углавном су се могле уочити дијагнозе попут паничних поремећаја, анксиозности, депресије. Пацијенти су углавном имали интелектуални замор, заборављање, тешко памћење, несанице, а неки су условно речено имали депресивни синдром. Сада се као окидач за ова стања јавља егзистенционална паника која је јако изражена. Инфлација која се јавља представља додатни окидач за одређени број становништва нашег града. Повећан је број људи који пате од анксиозности и депресије, али је појачан и интензитет код особа које су већ биле у некој фази тог стања. Врло је битно да препознамо симптоме анксиозности и депресије на вријеме и да знамо разлику између ова два стања.

Која је разлика између депресије и анксиозности?

- Депресију обиљежавају туга, безвољност, губитак наде, а анксиозност је обиљежена страхом, у њеном корјену је немоћ да се суочимо са неким проблемом који нам у том моменту дјелује нерјешив. Често су симптоми испреплитани па се ова два стања јављају заједно.

Како препознати депресију, који су њени симптоми?

- Депресију обиљежава готово сталан осјећај туге, губитка интереса за активности у којима је особа уживала, осјећај беспомоћности. Она утиче на осјећаје и размишљање. Долази до недостатка концентрације и губитка мотивације. Ови симптоми могу довести немогућности функционисања у приватном и пословном окружењу. Могу се јавити појачана раздражљивост, изливи бијеса, окривљaвање себе и других. Особе које пате од депресије могу видјети себе као мање вриједне, а околину доживљавати као не подржавајућу. Физички симптоми који могу бити присутни су осјећај умора, исцрпљености, губитак апетита, те поремећаји сна и сексуалног функционисања. Док анксиозност има сасвим друге симптоме.

Обична нека слика са текстом испод: Стручњаци истичу да је баш анксиозност често непрепозната и нелијечена доста чешће него депресија, јер депресивна особа пуно лакше, чак и њено окружење примјети симптоме и због тога прије потраже помоћ. Истраживања су показала да у свијету чак 15% популације пати од анксиозности.

Који су симптоми анксиозности?

- Анксиозност, или тјескоба је за разлику од депресије стање које обиљежавају осјећај уплашености, страха, бриге, те панике. У корјену сваке анксиозности је немоћ да се суочимо са неким проблемом, тада нам организам почиње давати знакове да морамо нешто да промјенимо, да стање у ком смо не можемо више да пднесемо. Симптоми везани уз размишљање могу бити нервоза, тешкоће са концентрациом, страх од лоших догађаја, очекивање најгорег исхода неке ситуације, стално размишљање о томе, несигурност, могу се појавити и опсесивне мисли везане за егзистенцију, болест, смрт, окривљивање себe. А, физички симтоми који се јављају су најчешће тјелесна напест, унутрашњи немир, укоченост, или трњење, осјећај врућине, несигурност у ногама, вртоглавица, лупање срца, осјећај гушења, дрхтање руку, успорена пробава.

Важно је истаћи да код анксиозних поремећаја способнoст разлучивања стварности од фантазија остаје очувана, па се разликује од психоза. 

Како пронаћи рјешење?

Важно је да знамо да постоје ситуације у којим је нормално да особа осјећа симптоме сличне депресији и анксиозности ситуације попут губитка члана породице, неке особе која нам је значила, губитка посла, неке болести. Тада ово стање представља природни процес туговања, ком је потребно вријеме. Врло је важно на вријеме препознати проблем и ухвати се у коштац са њим. Свака промјена је тешка, па и она на боље. Зато пратите своје расположење, препознајте своје стање - информишите се.  Успоставите равнотежу између свог посла и приватног живота. Промјене могу бити тешке, чак и оне на боље, али суочите се. Тапкање у мјесту није рјешење. Радите технике за савладавање негативних мисли које буде тјескобу. Сви смо ми људска бића, не гледајте на анксиозност и депресију као нешто што старшно звучи. Не потискујте то у себе. Схватите да смо сви само људи и да се нисмо родили са упутством за живот. Нормално је да гријешимо, не осуђујте себе. Упражњавајте физичку активност, једите здраво, редовно спавајте, ослободите се стреса. Подијелите свој проблем, да бисте га уполовили и потражите помоћ.

Психологиња Слађана Ђаковић је отворила и Јутјуб канал под називом "Пут душе" на ком говори о разним психолошким темама и нуди технике за превазилажење одређених стања.

Аутор: Слађана Ђаковић