Српска православна црква и њени вјерници данас празнују Светог Игњатија Богоносца, који је и прва крсна слава у новој години.

Свети Игњатије је био ученик Јована Богослова, а познат је и као Игњатије Антиохијски. Богоносцем је назван зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дијете.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима.

Звијери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

Свети Данило архиепископ

Свети Данило II, или Данило Пећки (око 1270 — 19. децембар 1337), био је хришћански светитељ,  православни 11. архиепископ српски од 1324. до 1337, и књижевник.

Његово световно име прије монашења није забиљежено. Био је поријеклом из властелинске породице. Био је у дворској служби код краља Милутина одакле је побјегао у Кончулски манастир код Ибра, гдје га је игуман Никола замонашио и дао ново име Данило.

Као јеромонах био је годину и по дана код архиепископа Јевстатија II. Послије тога је на сабору одржаном у Србији изабран за игумана Хиландара. У периоду 1307—1309. Хиландар и Света гора су трпјели нападе каталонских разбојничких чета.

Тада је игуман Хиландара био Данило, у тим околностима више ратник, дипломата и управник него монах.

Као архиепископ посветио се изградњи нових цркава и обнављању старих. Под његовим надзором зидани су манастир Дечани и манастир Бања.

У династичким сукобима наступао је као помиритељ, измирио је краља Драгутина и краља Милутина, затим Милутина и Стефана Дечанског. У монашком животу био је строги подвижник, имао је „дар суза“.

Српска православна црква га је прогласила за светитеља и његов дан слави 20. децембра по црквеном, то је 2. јануара по грегоријанском календару. Одбор Српске академије наука и уметности га је крајем 20. вијека уврстио у 100 најзнаменитијих Срба.

Празник Оци

Оци или Очеви је српски празник који се слави прву недјељу пред Божић. Тога дана, исто као и на Материце, дјеца везују своје очеве, а ови им се дријеше („одвезују“) поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Дјетињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цијела породица.