Влада Републике Српске задужила се скоро пола милијарде марака од непознатог кредитора да би тим новцем крпила буџетске рупе и рефинансирала дуг, види се из одлуке о прихватању задужења, објављеној у посљедњем броју Службеног гласника.

Премијер Радован Вишковић синоћ је гостујући на јавном сервису славодобитно објавио ову информацију, кријући од кога је Влада посудила новац и која је његова намјена.

- Ми смо на сједници Владе прихватили новац, који нам долази, 250 милиона евра за ову годину. Све је у складу с одлукама НСРС, на 10 година, каматна стопа пет одсто. Само не можете добити одговор и немојте нас џаба питати: – Ко вам је то дао? Дали су нам наши пријатељи - казао је Вишковић.

Међутим, он је прећутао да је намјена кредита финансирање буџетског дефицита и рефинансирање дијела дуга.

У одлуци о задужењу се наводи и да ће кредит бити исплаћен у највише четири транше, а најкасније до 22. децембра ове године.

Са плаћањем главнице Српска ће кренути 21. децембра наредне године.

Закључно са прошлом годином укупан дуг Републике Српске који подлијеже законском ограничењу износи 6,63 милијарде марака, односно 39,5 одсто бруто друштвеног производа.

У Transparency Interntionalu BiH кажу да не виде због чега се крије ко је инвеститор ако се кредит узима под условима који нису штетни за РС.

Подсјећају да се буџет налази у доста тешкој ситуацији те да власт сваке године има проблем да пронађе преко милијарду КМ кредита за сервисирање старих дугова.

Тако по документу оквирног буџета наредне године за сервисирање дуга потребно 1,62 милијарде КМ од чега 1,47 милијарди из буџета.

- Било је више упозорења од стручне јавности у претходном периоду да би РС оваквим начином неконтролисаног задуживања са једне и повећања потрошње са друге стране могла упасти у замку дуга који неће моћи враћати. Због тога се мора знати под каквим условима улазимо у све то -  поручују из TIBIH.

Одлука о прихватању задужења усвојена је јуче на 110. сједници Владе. Међутим, она по обичају није најављена у дневном реду, нити се нашла у саопштењу након сједнице.

Иако је власт грађане оптеретила новим теретом од скоро пола милијарде КМ, премијер и министри су сматрали да јавност о томе не треба да буде обавијештена.

Зато је Влада сматрала да је изузетно важно грађанима саопштити да је Панчићеву оморику прогласила врстом од републичког значаја, па је овој информацији посветила скоро пола саопштења.

Тако су навели да је то ендемска врста четинара из породице борова, објаснили гдје расте и у коју висину, колико су старе, гдје и у којим локалним заједницама су распрострањене и регистроване.

Објаснили су и да ју је прије 150 година  открио српски ботаничар Јосиф Панчић те да је по њему добила име.

Овакав модел понашања и објављивања информација о задужењу Влада спроводи већ дуже вријеме.

По сличном принципу, са минимум информација власт је на крају прошле године пронашла страног кредитора од којег је позајмила 100 милиона евра на десет година по фиксној каматној стопи од пет одсто.

Премијер Вишковић је и тада крио од кога је Српска добила новац уз оцјену да је јавност добила сасвим довољно информација.

Дејан Товиловић