Најављено је да ће се Република Српска на међународном финансијском тржишту задужити за око милијарду КМ. Према ранијој одлуци Народне скупштине каматна стопа ће бити између 5,5 и 6 одсто.

Економиста Миленко Станић упозорио је да је то дупло више него што за слична задужења плаћају земље Европске уније.

Премијер Српске Саво Минић изјавио је прошле седмице да Република Српска планира да се дугорочно на међународном тржишту задужи за пола милијарде евра, односно око милијарду КМ.

– Планирамо поново излазак на међународно финансијско тржиште. Мислим да је у завршној фази све оно што смо преговарали задњих дана, тражимо најповољније понуђаче како би могли да обезбиједимо тај пласман. Али је веома битно да се то поново дешава на међународном тржишту – рекао је Минић.

Према ријечима Станића Влада Републике Српске, с обзиром на обим планираног задужења у новом буџету, практично принуђена да дио средстава потражи у иностранству, јер су домаћи извори ограничени.

– Домаће тржиште је лимитирано. Не зато што у банкама нема новца, депозити постоје и теоретски би могли покрити и до 2 милијарде КМ задужења, али је проблем изложеност банкарског сектора према јавном сектору, која је већ око 20 одсто. То је граница преко које се не може – објашњава Станић.

Због тих ограничења, додаје он, буџет мора да тражи међународне изворе финансирања, али проблем је и у начину на који се та задужења реализују.

– Иако је Влада обавезна да задужења буду транспарентна, Народна скупштина даје само оквирне сагласности док појединачна задужења реализује Влада, а грађани остају без информација. А морали би знати коме дугују, јер управо они кроз порезе пуне буџет – наглашава Станић.

Према његовим ријечима, средства ће се највјероватније обезбиједити од инвеститора са којима власт има политичке везе.

– Претпостављам да ће то бити неко од инвеститора са којима влада још има неке конекције да ли је то Мађарска, Саудијска Арабија или Србија која је увијек на располагању…Проблем је код тих нетранспарентних задужења, а она су увијек таква кад не знамо ко је дао новац, што ће цијена увијек бити већа – рекао је Станић и подсјетио да је планирано  одлуком Народне скупштине да каматна стопа буде између 5,5% и 6%,

Он подсјећа да се земље Европске уније задужују по каматама од 2,5 до 3 одсто, док је у Федерацији БиХ просјечна цијена задужења око 3,5 одсто.

– Ми идемо на 5,5 до 6 одсто. Да је одржана сарадња са Међународним монетарним фондом, камата би сигурно била око 2,5 одсто. Овако, због нетранспарентности и политичког договарања, плаћамо знатно скупље – тврди Станић.

Посебно проблематичним сматра начин на који Народна скупштина унапријед дефинише распон каматне стопе.

– Ако унапријед кажете да ћете се задужити по камати између 5,5 и 6 одсто, зашто би било који инвеститор понудио нижу стопу? Нижа камата је могућа само уз велику конкуренцију инвеститора, а овдје је очигледно нема – наглашава он.

Станић подсјећа да је основно правило да се држава задужује за инвестиције које стварају нову вриједност и омогућавају враћање кредита.

– Код нас се већ 30 година вртимо у круг. Задужујемо се да бисмо враћали старе дугове, док јавна потрошња расте. Инвестиције су минималне – каже Станић.

Према његовим ријечима, овогодишњим буџетом за улагања у инфраструктуру и привредне инвестиције планирано је свега око 150 милиона КМ, што је изузетно скромно у односу на буџет који је већи од 7 милијарди КМ.

– То јасно показује да нова задужења доминантно иду на отплату ранијих кредита. Само за камате ове године планирано је између 245 и 270 милиона КМ. То је цијена погрешног смјера у којем се крећу јавне финансије – додао је Станић.