Ученици Основне школе "Никола Тесла" у Дрвару право на изучавање националне групе предмета, која обухвата српски језик, историју, географију и православну вјеронауку, остварили су још 2003. године. Ипак, и након више од двије деценије од увођења ове наставе, простора за унапређење услова школовања и очувања матерњег језика и те како има.

Директорица ове образовне установе Бојана Зорић наводи за "Глас" да школу тренутно похађа око 290 ученика, од којих велику већину чине дјеца српске националности.

Према њеним ријечима, кадрова за извођење наставе из националне групе предмета тренутно има довољно, а обезбијеђени су и неопходни уџбеници.

- Тренутно имамо довољно кадра и немамо проблема када је ријеч о том питању. Такође, имамо и све потребне уџбенике за националну групу предмета, које нам је ове године обезбиједио Кантон 10. Истина, та набавка је мало каснила, па су родитељи у међувремену већ сами купили књиге за своју дјецу, али ће нам ови уџбеници свакако добро доћи за идућу школску годину - појаснила је Зорићева.

Она додаје да се у школи не осјећају угрожено када је ријеч о самом извођењу наставе из националне групе предмета, али да осјећају одређену институционалну удаљеност када је ријеч о стручној подршци и повезивању са Републиком Српском.

Едукација и такмичење

Како истиче директорица дрварске основне школе, наставном кадру и ученицима највише недостаје већа укљученост у образовне процесе, такмичења и стручне семинаре које организују институције у Српској.

- Можда би власти из Републике Српске требало да посвете више пажње нашој школи, јер нас готово нико не обилази. Било би веома значајно када би нашој дјеци била пружена шанса да учествују на такмичењима знања у Српској. Осим тога нашем наставном кадру недостају семинари и стручне едукације, када је ријеч о томе некако смо остали заобиђени - наглашава Зорићева.

Она додаје да је свјесна административних препрека и питања надлежности између два ентитета те да не зна у којој је мјери формално изводљиво да институције Републике Српске директно организују обуке за просвјетне раднике који раде у ФБиХ, али сматра да би сваки вид стручне сарадње био драгоцјен.

- У школи тренутно имамо три наставника српског језика, од којих је један већ дуже вријеме на боловању, али настава се одвија редовно. Такође, немамо никаквих потешкоћа ни када је ријеч о изучавању српског језика у разредној настави, односно од првог до петог разреда - истакла је Зорићева.

Настава

Иако је национална група предмета дугогодишња пракса, у свакодневној настави из општих предмета ученици се суочавају са терминолошким разликама које им отежавају савладавање градива. На то указује и начелница општине Дрвар Душица Рунић, подсјећајући да су српски језик, историја, географија и вјеронаука у ову повратничку општину у ФБиХ уведени 2003. године, али да је остатак наставног процеса остао у вези са уџбеницима на хрватском језику.

- Дјеци српске националности доступни су предмети из националне групе на српском језику, међутим, сви остали предмети и пратећи уџбеници штампани су на хрватском језику. Родитељи су до сада у више наврата подносили званичне иницијативе надлежном кантоналном министарству да ти уџбеници буду преведени и прилагођени, да дјеца не би долазила у језичку забуну приликом учења - казала је Рунићева за "Глас".

Према њеним ријечима, овај проблем није само формалне природе, већ се директно одражава на разумијевање стручних појмова, што је најизраженије у природним наукама, попут математике и хемије, али и у другим општим предметима, гдје се стручна терминологија значајно разликује.

Иницијатива без одговора

Упркос вишегодишњим апелима родитеља и локалне заједнице, конкретног помака када је ријеч о овом питању још нема. Како наводи начелница Дрвара, надлежни се најчешће позивају на финансијске разлоге.

- Нажалост, још нисмо добили позитиван одговор на те иницијативе. Образложење надлежних углавном се своди на то да нема довољно новца за штампање посебних уџбеника. Оно што би нама у овом тренутку било најзначајније, а вјерујем да би нам се у том захтјеву придружили и Босанско Грахово, које је исте године увело националну групу предмета, као и Гламоч, гдје је она уведена тек прошле године, јесте да буде урађен аутентичан превод уџбеника из општих предмета са хрватског на српски језик. То би у великој мјери олакшало школовање нашој дјеци и отклонило језичке недоумице у настави - закључила је Рунићева.

Један од највећих проблема свакако је и тај што основци у Дрвару тек у трећем разреду почињу да уче ћирилицу управо због књига које су штампане латиницом.

- Једноставно дјеци би било превише да одједном уче два писма. Са друге стране енглески почињу да уче од првог разреда основне школе, тако да је тренутно најбоље рјешење да од трећег креће ћирилица - наводе у Основној школи у Дрвару.

Попис

Према посљедњим подацима пописа становништва 2013. године Дрвар је имао 7.036 становника. Од тог броја највише је Срба и то 6.420 или 91,2 одсто, док је Хрвата 552 или 7,8 одсто. Прије протеклог рата Дрвар је имао 15.343 становника, а након потписивања Дејтонског мировног споразума та општина је припала ФБиХ, а мањи дио је издвојен у Републику Српску, као Источни Дрвар, који је 2013. године имао свега 79 становника.

Маријана Миљић Бјеловук