У првој половини мјесеца августа још увијек можете посијати махуне, корнишоне и разне тиквице.
Гледајте да су ране сорте које имају краћу вегетацију, до 60 дана јер је ријеч о поврћу осјетљивом на мраз. Осим тога, сију се блитва, шпинат (код шпината причекајте да прођу велике врућине јер ће иначе одмах ићи у сјеме), мрква, першун, разне салате као што су радич, ендвија, матовилац, рукола, кинески купус те порилук и лук сребренац.
Шта се сади?
У августу се саде купусњаче уз, понављамо, константно наводњавање. Дакле, у земљу иду карфиол, купус, кељ, прокулица, броколи, раштика, корабица и сл. Саде се и салате као што су радич и ендивија које трпе више температуре. У другој половини мјесеца се саде порилук и лук љутика.
Шта се ради?
Уз редовно залијевање водом која рано ујутро може бити хладна, а навече млака, посађене, али и друге биљке које узгајате, заштитите новим слојем малча. По потреби их заштитите од сунца агритекстилом или мрежом.
Редовно контролишите штеточине јер су овога мјесеца на свом врхунцу. Посебно пазите на посађене купусњаче које ће нападати бухач, купусни мољац и незаобилазне смрдибубе.
Након што су махуне и краставци које сте сијали прољетос дали своје, почупајте их и прекопајте земљу. На мјесто махуна можете посијати краставце или тиквице.
Сада је и вријеме за прикупљање сјемена парадајза. Узмите га из најбољег, зрелог плода. Ферментација сјемена са пулпом је најбољи начин чувања.
Осим парадајза, сада можете сакупљати и друга сјемена. Пазите да их узимате за сува и сунчана дана. Прије похране га просушите те спремите папирнате врећице или стакленке. Добро га обиљежите.
Овога мјесеца можете брати љековито биље за сушење као што су жалфија, мелиса, нана, лаванда и друге.
