Божићна чесница се прави од бесквасног тијеста и у њу се стављају сљедећи предмети који, према вјеровању, доносе срећу и новац у кућу.

Божићна чесница се спрема на Бадње јутро или Бадње вече и обично се користи бијело брашно, сода бикарбона, мало соли и освештана вода.

Поред ових састојака у чесницу се обавезно стављају и одређени предмети за које се вјерују да доносе новац и срећу у кућу.

Највећи број људи ће неизоставно у хљеб ставити новчић, јер се вјерује да доноси новац и срећу, као и парче бадњака, који ономе ко одломи парче са њим доноси плодност и добро здравље, а из истог разлога ставља се и дрен.

У неким крајевима, у чесницу се ставља кукуруз (због свиња), пасуљ (због оваца) и овас (због коња). Они који држе кокошке и другу живину, у своју чесницу стављају зрна пшенице.

Божићна чесница се једе уз доручак на Божић, када се сви укућани окупе око свечане трпезе. Прво је укућани окрећу међу собом три пута, а затим се чесница ломи и једе прије остале хране.

Ко пронађе новчић и бадњак, треба да га чува на посебном мјесту, док се пшеница, овас, пасуљ и кукуруз дају животињама због којих су и стављени у божићни хљеб. У неким крајевима вјерује се да ако се приликом печења чеснице тијесто подигне изнад, на примјер, кукуруза, те године ће он одлично родити.

У појединим крајевима се од бадњака праве облици књиге и јарма који се такође стављају у чесницу. Онај ко у чесници нађе књигу – вјерује се да ће добро служити памет, а онај који извуче јарам – зна се – биће тај који ће највише “повући” током године, преноси Стил.