Ово су подаци које је Дирекција за економско планирање припремила за Савјет министара БиХ и објавила их у Извјештају о социјалној укључености.
Позивајући се на посљедња истраживања Агенције за статистику БиХ, најсиромашнији су старији од 65 година и дјеца до 15 година. Тако стопа релативног сиромаштва старијих од 65 година износи 20 одсто, док је удио дјеце која живе у домаћинствима која су релативно сиромашна 18,7 одсто. Најнижу стопу сиромаштва има радно способно становнштво, старосна група 35-64 године.
Релативно сиромаштво мјери однос између оних који најмање троше са осталим домаћинствима у Босни и Херцеговини.
Све до недавно, термин “сиромаштво” примјењивао се у значењу недовољности прихода за набавку минималне корпе роба и услуга. Данас се узима да је сиромаштво стање када недостају основне могућности за достојанствен живот.
Препознатљиво је да се, како оцјењују у ДЕП, сиромаштво манифестује на разне начине, међу којима су недостатак прихода и средстава достатних да се осигура одржива егзистенција, глад и неухрањеност, слабо здравље, ограничена или никаква доступност образовању и осталим основним услугама, повећана смртност, укључујући смртност од болести, те бескућништво и неадекватни стамбени услови, несигурно окружење, друштвена дискриминација и изолација.
– Неучествовање у одлучивању и у грађанском, друштвеном и културном животу заједнице такође су битне карактеристике негације људских права. Мултидимензионалност сиромаштва као појаве омогућава нам да о њему размишљамо као о стању које карактеришу трајна или хронична ускраћеност ресурса, способности, могућности избора, сигурности и моћи који су потребни за адекватан животни стандард и остварење других грађанских, економских, политичких, културних и социјалних права – подсјећају у ДЕП.
Кажу да Агенда 2030 од својих 17 постављених циљева има два која се директно односе на смањење сиромаштва и искорјењивање глади у свијету.
Сиромаштво у БиХ најчешће се мјери индикаторима везаним за потрошњу који се добијају на основу Анкете о потрошњи домаћинства.
Према статусу запослења носиоца домаћинства, у највећем ризику од сиромаштва су домаћинства у којима је носилац домаћинства неспособан за рад (38,5 одсто), а најмања је када је носилац домаћинства запослен (11,6) одсто.
У ДЕП посебно истичу то да се стопе релативног сиромаштва у БиХ значајно разликују за градско (12,2 одсто) и неградско становништво (20,2 одсто).
Иако се релативно сиромаштво смањило, наглашавају у ДЕП, то не значи да је дошло до пада апсолутног сиромаштва. Релативно сиромаштво мјери однос између оних који најмање троше са осталим домаћинствима у Босни и Херцеговини. Тако да смањење стопе релативног сиромаштва може значити да су најсиромашнији побољшали положај у односу на богате, а може значити и да су богати погоршали свој положај у односу на сиромашне а да се стварно стање сиромашних није промијенило.
Посматрајући градска и неградска домаћинства, потрошња је доста слична а најзначајнија разлика видљива је у потрошњи за становање гдје градска домаћинства имају већу просјечну потрошњу. У БиХ већина домаћинстава живи у властитој стамбеној јединици. Ипак они се сусрећу са бројним проблемима везаним за ту стамбену јединицу.
Проблеми су посебно видљиви између сиромашних и несиромашних породица. Проблеми са стамбеном јединицом су добивени на основу Анкете о потрошњи домаћинстава, и одражавају субјективан став носиоца домаћинства. Тако нпр. трећина сиромашних домаћинстава се сусреће са проблемом влаге у зидовима односно темељима, а 12,3 одсто несиромашних домаћинстава се сусреће са истим проблемом. Несиромашна домаћинства биљеже веће проблеме само са загађењем, а проблеми са буком биљеже незнатне разлике.
