Прекомјерно коришћење мобилних телефона и мањак физичке активности главни су узроци говорних проблема све више малишана у Српској, што су показали и резултати систематских прегледа за упис у школу.

Специјалиста педијатар у бањалучком Дому здравља Милка Ћојановић за “Глас Српске” каже да савремени начин живота често препрека здравог одрастања, јер дјеца већ од деветог мјесеца живота крећу да користе таблете и телефоне, а то је једносмјерна комуникација.

- Дјеци треба двосмјерна комуникација - рекла је Ћојановићева, нагласивши да су проблеми у говору код доста будућих првачића открију на систематском прегледу за упис у школу, а уколико педијатри уоче заостајање у говору и у ранијој доби, дјецу упућују логопеду.

Мало је логопеда, поручује она, па су родитељи често принуђени да помоћ потраже приватно, а третмани су скупи.

- Са малишанима треба причати, јер они уче гледањем и слушањем. Телефон никако није рјешење. Они раније проговарају неке енглеске ријечи него наше, из простог разлога јер гледају цртане филмове, грешка је што родитељи форсирају страни језик у односу на матерњи. Мора се разговарати са дјецом, вратити ритуал да гледају слике, сликовнице, да се са њима прича, да имају повратну информацију - казала је Ћојановићева.

Педијатар са искуством дугим четири деценије истиче да је проблем и комуникација међу дјецом, јер се многи не играју заједно и не слушају једни друге.

- Код оних који су физички активни није тако, јер када се дјеца играју с лоптом и када трче, онда су и моторички много спретнији. Опонашање јунака из цртаних нигдје не води, а дјеца то прихвате, нажалост, па је и насилност присутна, јер малишани добро памте - наглашава она и додаје да родитељи морају да раде више са дјецом код куће и да комуницирају.

Логопед Марина Гаврић Говедарица рекла је за “Глас” да су најчешћи проблеми због којих јој се родитељи обраћају кашњење у проговарању, односно стагнирање даљег развоја говора у узрасту од друге до четврте године.

- Изостанак комуникације и интеракције са другом дјецом, као и неразвијени социоемоционали односи само су неки од проблема. Предшколци углавном кубуре са неправилно артикулисаним гласовима и недовољно усвојеним вјештинама, а као водећи проблем у школском узрасту су потешкоће са читањем и писањем узроковане онлајн наставом у вријеме пандемије - рекла је Гаврић Говедарица.

Додаје и да узроци кашњења говорно-језичког развоја могу бити вишеструки, од оних органских, порођајне трауме и повреде, патолошке болести мајке, али и генетике.

- Изложеност мултимедијалном садржају генерално представља водећи проблем у свијету, не само по развој говора и уопштено психомоторни развој дјеце него и код одраслих. Већина људи користи прекомјерно друштвене мреже и на тај начин оптерећује мозак непотребним информацијама па долази до све слабијег памћења, поремећаја пажње и концентрације - рекла је Гаврић Говедарица.

Апострофира да превелика изложеност мале дјеце пред ТВ екранима изазива дугорочне посљедице на развој дјетета, што се прво одражава на развој говора, а потом долази до изражаја неадекватно развијена сензомоторна перцепција.

Психолог Александар Милић казао је да су застоји у психофизичком развоју повезани са кретањем, активностима и говором, размишљањем и могућностима схватања. Дјеца често доживе и страх па настане блокада.

- Свака пасивизација у односу на дјечију игру је штета и не развија их. Мање су родитељи са дјецом, а и када су заједно, онда им дозволе да проводе више времена уз мобилне телефоне и игрице. Чак опажају и оно нереално, што је додатна опасност, уз то садржаји који имају трауматизацију успоравају их и имају на њих негативни утицај - рекао је Милић.

Савјет

Логопеди поручују родитељима да проводе што више квалитетног времена са дјецом.

 - Ограничите употребу мултимедијалних садржаја, укључите дјецу у све активности којима се бавите, омогућите им да што више времена проводе вани - да трче, скачу па чак и падају, јер дјеца уче из искуства. И оно најважније, причајте дјеци и са дјецом - наглашава Марина Гаврић Говедарица.