Свечаном академијом и изложбом "Одбрана, егзодус, опстанак" вечерас је у Културном центру Источно Ново Сарајево обиљежена двадесетшестогодишњица егзодуса Срба из Сарајева.
Дејтонски споразум јесте зауставио рат, али је све оно што смо одбранили препуштено другима, рекао је вечерас градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
- Да су Срби у овом броју остали у Сарајеву, питање је како би Република Српска изгледала. Питање је и како данас изгледају средине у којима живе Срби из Сарајева, једним дијелом у Источном Сарајеву, а како средине које су Срби напустили. Вогошћа, Илиџа, Рајловац, Грбавица, Рељево личе на неке мало измијењене касабице, а погледајте град Источно Сарајево и његове општине – рекао је Ћосић.
Фото: Катера
Према његовим ријечима, велика је разлика између некадашњег и садашњег Сарајева, односно Сарајева које је некад бројало 157.000 Срба и оног које данас има мање од 5.000, као и Источног Сарајева које је некада имало 20.000, а данас има 65.000 становника.
- Источно Сарајево представља значајан фактор опстанка Републике Српске и мјесто окупљања људи на овим просторима - рекао је Ћосић.
На данашњи дан, 26 година од егзодуса, сарајевски Срби се сјећају догађаја који никада ниједна књига прије наше није записала. Није ни могла, јер се нигдје друго под капом небеском није ни догодио.
Таква је српска историја, као у покров у њу уплићемо нит туге, нит несреће, нит страдања као основ, па кроз основ нит јада, нит чемера, нит сеоба као потку. Таквим смо ткањем саткали српску историју још од Косова, али оно што је Србима донијела посљедња деценија 20. вијека страдање је библијских размјера.
У истој колони живи и мртви, на путу из свог Сарајевског поља ка неком непознатом, пустом пољу. На залеђеној земљи у коју једва пободоше крстове, на новом мјесту вјечног почивалишта настаде Мали Зејтинлик. Није тај наш Зејтинлик мали, он се само тако зове, велики је он, највећи од свих вјечних почивалишта.
На другом пустом пољу направили су прогнани сарајевски Срби нови и највећи град да у њему живе, памте и причају.