Свједок Јанко Зекић рекао је данас на суђењу за злочин над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године да су он и неколико људи чије су породице биле у Чемерном, по доласку у то мјесто затекли три женска леша и све запаљено.
Зекић је, на суђењу Џемалу Хаџићу и осталим саоптуженим бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ, испричао да је чуо за напад на Чемерно и да је отишао да види шта му је са родитељима и сином, који су били у селу Караула, те да је с њим пошло још неколико људи чије су породице биле у Чемерном.
Он је навео да је своје пронашао у шуми и да је била ноћ када су стигли до Чемерног, гдје је била прва кућа Драгана Дамјановића, јавља „БИРН“.
Зекић је навео да је штала била изгорјела и да се нико није јављао, те да су наставили око километар до других кућа у засеоцима Дамјановићи, Рашевићи и Трифковићи.
- Нашли смо три женска леша, супруга и двије кћерке Дамјановића - присјетио се Зекић.
Зекић је рекао да су даље нашли још неколико тијела, а у посљедњем засеоку Чемерница, како је навео, куће су биле цијеле и нашли су једног мјештанина, који им је рекао да су се неки сакрили у пећини.
Он је додао да су једном човјеку помогли да сахрани мајку Стану.
Свједок је испричао да су сутрадан покупили остале лешеве, који су били надувени, те да је дошла и војска.
- Више нисам могао издржати и отишао сам кући у Караулу - рекао је Зекић и додао да се из села Махмутовића Ријеке, које се налази испод Чемерног, чуло "шенлучење".
Он је напоменуо да је чуо да су у Чемерном биле постављене хаубице и да су се војници који су били задужени за нјих предали, али да су убијени.
- Нашли су их на камари побијене - рекао је Зекић, додавши да војника није било кад је он дошао и да је војска раније одвезла тијела.
Зекић је навео да му је Милан Трифковић причао да га је Хасан Бузгија дозивао у Чемерном говорећи да му неће ништа, те да је изашао и тако остао жив.
Свједок је навео да је Караула нападнута и да је село напустио у октобру.
На питања одбрана, Зекић је рекао да је чуо да су војници спавали код Драгана Дамјановића, да не зна куда су дејствовале хаубице, те да није чуо да је приликом акције њиховог уништења дошло до размјене ватре.
Он је рекао и да није чуо да је Стана била наоружана и пуцала.
Осим Хаџића, који је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" тадашње Територијалне одбране Бреза, за овај злочин оптужени су Теуфик Турудић, ДЖемал Смоло, Сенад, Харис и Бењамин Сикира, Енес Дурак, Мирсад, Нусрет и Мирзет Бешлија, те Хамдија Спахић и Нехру Ганић.
Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани.
Наставак суђења заказан је за 12. јануар.