Кажу да су ритуали само пука вјеровања. Да је срећа случајност и да талије не постоје. Мада, гледајући са аспекта женске одбојкашке репрезентације Србије не би се тако рекло. Свјетско злато 2018. године и европско злато годину након тога, кројило се на истом мјесту. У Палама. Тада је репрезентација Србије припреме започела на овом мјесту у Републици Српској и ударила темеље за будућу сарадњу. Када се правио план и програм припрема за наредно Европско првенство и Олимпијске игре, дилеме није било. Полазна станица – Пале.

Самим тим, указала се прилика да разговарамо са Тијаном Бошковић, лјеворуким бомбардером репрезентације Србије и најбољом одбојкашицом свијета. Та прилика се неће указати пуно пута, јер долазак најбољих свјетских спортиста на просторе Републике Српске, не дешава се тако често.

- То што долазимо већ трећи пут на Пале, само по себи говори колико нам је лијепо. Људи су сјајни, добродошлица је увијек одлична и драго ми је што смо овдје. Бићемо ту десетак дана гдје ћемо одрадити најважнији и најтежи дио припрема и надам се да ће све да прође у најбољем реду. Ми смо са тренинзима почели 14. јула, одрадили смо пар тренинга у Београду. Предвиђено је да овај период буде јако интензиван, јер су ово висинске припреме. Клима је одговарајућа, тако да се надам да ћемо овај период искористити на најбољи начин и добро се спремити за Европско првенство - започиње Тијана разговор за „Mozzart sport“.

Послије дуго времена рада са прослављеним стручњаком Зораном Терзићем, одбојкашка репрезентација Србије се у посљедње двије године суочила са променама селектора. Прво је дошао Данијеле Сантарели, а потом је ту функцију преузео Ђовани Гвидети, актуелни селектор који је дебитантски турнир имао у Лиги нација прошлог мјесеца гдје је Србија заузела девету позицију.

- Промјена није лака, посебно након прошле године гдје смо након дугогодишњег рада са Зораном Терзићем добили новог селектора, па онда сада опет новог селектора. Потребан је неки период прилагођавања на тај нови систем, тако да ће нам све ово много значити за Европско првенство. Оно што је најважније јесте да ми посједујемо квалитет. Наш селектор је врхунски стручњак који иза себе има дугогодишње искуство, који је правио врхунске резултате са селекцијама са којима је радио, као и на клупском нивоу. Сигурна сам да ћемо из дана у дан напредовати – наводи.

Пред изабраницама Ђованија Гвидетија је Европско првенство које ће бити одиграно од 15. августа до 3. септембра у Белгији, Њемачкој, Италији и Естонији. Србија ће играти у групи А са Белгијом, Словенијом, Пољском, Украјином и Мађарском. Очекивања су, како Тијана каже, велика.

- Група није изузетно тешка, али ту су репрезентације са којима смо ми увијек играли занимљиве и тешке утакмице. Првенствено бих издвојила селекцију Пољске која посљедњих година игра изузетно добру одбојку. На овогодишњој Лиги Нација су освојили бронзану медаљу. Мислим да ће бити јако занимљиво, али послије свих ових година јасно је која су наша очекивања и домети. Нећемо бити скромни, али хајде да се што боље припремимо прије свега, па да онда максимално озбиљно приступимо првенству – рекла је она.

Оно што одбојкашице Србије очекује након Европског првенства јесу септембарске квалификације за Олимпијске игре наредне године.

- Ми смо имали прелијепа искуства са претходне две олимпијаде. Сребрна медаља 2016. године, и бронза из Токија 2021. Зна се шта нам фали, нека буде трећа срећа. Група нам је јако незгодна и мислим да је испред нас јако напоран период. Европско првенство ће нам послужити да се што боље привикнемо на нови систем тренера. Квалификациони турнир нам је јако битан јер је то јединствена прилика да се пласирамо на то велико такмичење - истиче Тијана.

Без имало скромности може се рећи да је Тијана Бошковић најбоља одбојкашица свијета. Показала је то много пута донијевши репрезентацији најсјајнија одличја. А на одбојкашкој сцени се појавила управо због тога, да би била најбоља. Одраставши у Билећи, малом месту на југу БиХ, одбојку је почела да тренира у тамошњем „Херцеговцу“. Иако се опробала у другим спортовима попут каратеа, одбојка је била прва љубав.

- Стварно сам од малих ногу вољела спорт. Из спортске сам породице и сваки тренутак сам користила да проводим напољу са другарима и некако нам је то усађено од детињства, та љубав према спорту. Репрезентацију сам увек гледала и навијала. Први контакт са одбојком сам имала у основној школи на физичком, а након тога је моја сестра Дајана почела да тренира. Због ње сам и ја уписала и одмах сам знала да је то то. Видјела сам да ми то иде, али нисам имала огромне амбиције. Све је ишло спонтано, па сам брзо видјела да сам прерасла то такмичење у којем сам била и одлучила сам да већ у 14-ој години одем ван Билеће. У том у тренутку то није било нимало лако, поготово за наше родитеље јер смо биле врло младе, али из ове сад перспективе видим да је све прошло онако како треба. Захвална сам што имам прилику да се бавим оним што волим и што ми иде добро - прича Тијана о својим одбојкашким почецима и преласку у београдску Визуру 2011. године.

- Сестра Дајана и ја смо неколико мјесеци прије тог преласка биле на пробним тренинзима, и онда смо добиле позив да пређемо у тај клуб. Сљедеће године смо отишле и потписале за ОК „Визура“. Тај период од четири године у Београду је за мене посебан и не бих га мијењала ни за шта. То су дефинитивно најљепше године моје каријере и тих почетака. Са ове тачке гледишта била сам јако млада и незрела, али сам у том моменту упознала јако пуно пријатеља, са којим сам и дан данас у контакту. Освојили смо те двије титуле које су ми у том тренутку биле највеће. Из свега тога дошао је позив у сениорску репрезентацију Србије – наводи.

У периоду од четири године у београдском клубу, успјела је да освоји двије титуле првака, један куп и два суперкупа Србије. Довољно да на себе скрене пажњу и највећих европских клубова. Ипак, један је био најупорнији. Турски Езаџибаши, у којем и данас наступа.

- Било је тада много понуда, с обзиром да сам била јако млада, а већ сам наступала за репрезентацију. Сјећам се да је Езаџибаши имао тада велике успјехе. Освојили су Лигу шампиона, Свјетско клупско првенство. Ја сам све то пратила и онда сам у договору са својом породицом одлучила да пређем у тај клуб – рекла је она.

О наступима за репрезентацију Србије сувишно је и говорити. Освојила је све што се може освојити те се неколико пута окитила титулом најбоље играчице и Европе и свијета. А све је кренуло неочекивано. Са свега 17 година бриљирала је на јуниорском првенству након чега је услиједио позив за А селекцију.

- Све се јако чудно издешавало, јер сам ја те године била са јуниорском репрезентацијом. Играли смо Европско првенство за јуниоре и освојили смо златну медаљу. Након тога, дошао је позив из сениорске репрезентације и то свега пар дана пред одлазак на Свјетско првенство. Била сам пресрећна што сам добила ту прилику да тренирам са тим дјевојкама, али заиста нисам ништа очекивала. Искрено. Међутим, тадашњи селектор Зоран Терзић је одлучио да ћу ја бити дио тима који ће ићи на Свјетско првенство у Италију. Била сам јако збуњена у почетку, јер стварно то нисам очекивала. Такође, нисам очекивала ни да ћу играти, али сам била срећна што сам уопште дио тима. Када је дошла та прва утакмица против Турске ја сам била у стартној постави. Била сам шокирана. Међутим, већ послије пар поена сам се опустила и осјећала као да сам дуго времена ту. Девојке су ме сјајно прихватиле и уопште се нисам осјећала као да сам тек дошла – рекла је.

Оно што је свакако ријеткост у професионалном спорту јесте да двије сестре наступају за две различите репрезентације. Тијанина старија сестра Дајана, репрезентативка је Босне и Херцеговине, а имале су прилику да неколико пута стоје једна преко пута друге на терену.

- Нас двије смо прво имале прилику да играмо једна против друге прије неколико година, кад је она играла за Турски Гусејбору, и то је био први пут. Недуго након тога, репрезентација Босне и Херцеговине се квалификовала на Европско првенство и играли смо у истој групи и баш прву утакмицу смо играли једна против друге. Било је занимљиво али необично. Искрено, вољела бих да некада играмо заједно. У репрезентацији вјероватно не, али на клупском нивоу зашто да не – говори Тијана.

Фото: ФИВБ

Долазиш из једног малог мјеста у Републици Српској, а додирнула си највиши врх одбојке. Какав је осјећај када знаш одакле је све почело и како си за тако прилично кратко вријеме успјела постићи све то што јеси?

- Ја имам утисак да ја још нисам свјесна какве смо ми као репрезентација резултате направили. Доста људи ме пита како је могуће да ви имате тако добре спортисте, а из тако мале земље долазите. Стварно некад кад сједнем и размишљам о свему што смо оствариле, имам осећај поноса. Из Херцеговине долази велики број успјешних људи, не само из света спорта. Поносна сам на то што сам остварила са својих 26 година, али се трудим да не размишљам превише о томе јер се надам да ће ме здравље послужити и да ћу освојити још много тога. Ја с поносом могу да кажем да долазим из Билеће и радује ме што на овај начин могу да промовишем своју Херцеговину - прича Тијана са поносним осмијехом и присјећа се који је био кључни тренутак за њену успјешну каријеру.

- Па не знам, када сам тек прелазила из Билеће у Београд није ми толико тешко падало, јер сам била јако млада и нисам била свјесна свега тога. Мислим да је теже пало мојим родитељима. Мислим да је кључан детаљ био та 2014. година када ми је Зоран Терзић указао поверење и ставио ме у стартну поставу на Свјетском првенству за сениорке. Тада сам видјела да ја могу да играм са најбољим играчицама свијета и да сам спремна за тај врхунски ниво.

Причајући са Тијаном Бошковић заиста се не може наслутити да је ријеч о најбољој одбојкашици света. Играчици која је оборила све могуће рекорде. Играчици која има топ у лијевој руци и од које се противницима леди крв у жилама. Иако је на терену жива ватра, не воли губити и 'гине' за побједу, у разговору дјелује јако смирено, пријатно, скромно.

Ваљда је због тога и успјела.

И нека је.

Због тога се надамо да ће припреме на Палама бити карта за Европско злато и трећа срећа за олимпијску златну медаљу.