У комплексу манастира Студеница пронађено је више од двадесет монашких гробова приликом радова које изводе екипе Завода за заштиту споменика културе.

Гробови припадају монашком гробљу на простору око Краљеве цркве и испред самог улаза у цркву Светог Јована, у оквиру овог манастира, јавио је Радио Слово љубве.

Досадашњим истраживањем утврђено је више типова гробова, а најчешћи је гробна конструкција формирана од вертикално постављених камених плоча израђених од врсте локалног зеленкастог камена /серпентинита/, док су поједине гробне коморе биле наткривене сличним каменим плочама.

Приликом чишћења неких гробова уочени су остаци дрвета, па се може закључити да су ове гробне коморе биле прекривене дрвеним даскама.

Неки гробови садрже остатке дрвета и налазе гвоздених клинова, па се може претпоставити да су покојници били полагани у дрвене ковчеге.

Важно је и откриће гроба у непосредној близини олтарске апсиде Краљеве цркве, чија је гробна конструкција била начињена од камених плоча истог зеленкастог камена и мермера, а које су постављене тако да подсјећају на кров на двије воде.

Такође, током досадашњих истраживања откривени су гробови у којима су покојници полагани у раку без икакве конструкције, што представља најједноставнији вид сахрањивања.

Манастир Студеница је основао 1186. године српски жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића.

Године 1206. на мјесто игумана долази принц Растко — у монаштву први архиепископ српски, Свети Сава, и под његовим старатељством Студеница постаје културни, умјетнички, медицински и духовни центар српске државе.

Манастир Студеница се налази на 57 километара јужно од Краљева, и на 44 километра сјеверно од Рашке.

Манастирски комплекс састоји се од конака и четири цркве — Богородичне, Краљеве /Цркве светих Јоакима и Ане/, Цркве светог Николе, и још једне, очуване у темељима.

Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.