Код спомен-костурнице у Сребреници у понедјељак, 13. јуна, биће обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба.

Како је најављено из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања, предвиђено је да у 10.00 часова буде служена света литургија, а потом парастос за убијене Србе.

Биће прислужене свијеће, одата почаст страдалима и положено цвијеће код спомен-крста који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице.

Сребренички свештеник Александар Млађеновић каже да су у овој костурници дијелови скелета српских цивилних жртава - дјеце, жена и стараца које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао.

- Ту су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они нису никога угрожавали, нити су пружали отпор, а партизанска обиљежја која су била уз ову спомен-костурницу су приказивала њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није тачно- рекао је Млађеновић Срни.

Он каже да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених, као припадника покрета некаквог антифашистичког отпора, што је представљало опасност за усташку државу и да су их зато побили, што је обична измошљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина.

- У костурници су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности - истакао је Млађеновић.

Били су то цивили без икаквог идеолошког опредјељења који су живјели мирно у својим кућама вјерујући комшијама муслиманима, који су им довели кољаче на кућни праг и са њима учествовали у покољу недужног становништва.

Недавно преминули најбољи познавалац новије сребреничке историје Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, причао је да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан великог православног празника Тројице.

У Николићевој кући убијени су и чланови породице једног Јевреја који је био апотекар и ближи сродник књижевника Исака Самоковлије.

Тројчиндан није увијек на исти датум, али је у Сребреници постало уобичајено да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник, односно другог и трећег дана Тројчиндана.

На спомен-костурницу у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек 2015. године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 200 српских цивила са којима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.

Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице у овом мјесту одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу због изградње колектора.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српским селима Витловци и Залазје, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.

Њихови лешеви су сахрањени у спомен-костурницу на Залазју поред које се налази још један споменик погинулим Србима из тог и околних села које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата побили у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, на Петровдан 1992. године.

Усташе су за та два кобна, тројчинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и за злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбoличну казну, након чега је ослобођен.