Иако број дјеце са аутизмом у Српској из године у годину расте и мањак асистента који им помажу у настави и даље представља горући проблем, ситуација је почела да се поправља када је ријеч о повећању капацитета дневних центара који о њима брину, али и олакшаном приступу појединим здравственим услугама.

С обзиром на то да аутизам захтијева комплексан приступ и ангажман, родитељи малишана са аутизмом често наилазе на одбацивања и неразумијевање, због чега се у све већем броју обраћају и траже савјете од Удружења за помоћ лицима са аутизмом “Дјеца свјетлости” Бањалука.

Према ријечима предсједнице тог удружења Мирјане Којић, родитељи их најчешће контактирају када малишани треба да се упишу у основну школу. Дугогодишњи проблем је, казала је Којић, недостатак асистената у настави, али је евидентно да су направљени велики помаци када је ријеч о њиховом положају у друштву.

- Све више се прича о том проблему, посвећује им се више пажње кроз разне догађаје, што је и утицало на то да постану уочљивији у друштву. Међутим, мало је људи који су спремни да раде посао асистента који дјеци помаже у настави, јер су примања мала, а незадовољни су и статусом. То треба под хитно да се рјешава по угледу на земље окружења, гдје асистенти имају статус учитеља и наставника - казала је Којићева.

Када је ријеч о дневним центрима који свакодневно збрињавају дјецу како би родитељи могли да раде, Којићева је истакла да су заједно са другим сличним организацијама успјели да обухвате све кориснике, што није био случај раније. Позитивне промјене дешавају се, нагласила је она, кад су у питању услуге у здравственим установама.

- У посљедње вријеме особе са аутизмом имају све више предности. На примјер, у породичној медицини довољно је да се јаве техничару и биће одмах примљени. Родитељи дјеце са аутизмом све бољу сарадњу имају и са запосленима у Универзитетском клиничком центру РС, а добар је примјер Служба за максилофацијалну хирургију - казала је Којићева.  Додала је да је та Служба направила велики помак, уводећи тоталну анестезију приликом било какве стоматолошке интервенције код особа са аутизмом.

Велимир Томашевић из Бањалуке, отац дјетета са аутизмом, каже да је током протеклих осам година наилазио на све и свашта, а углавном су се суочавали са неразумијевањем и компликованим процедурама, те да су му љубазно особље и љекари у Служби за максилофацијалну хирургију дали трачак наде да није све тако црно као што изгледа.

- У неколико наврата сам водио дјечака у Службу за максилофацијалну хирургију. Докторица Бранка Мајсторовић и њен тим су учинили за нас оно што многи нису жељели - испричао је Томашевић.

Специјалиста оралне хирургије у Служби за максилофацијалну хирургију УКЦ-а РС Татјана Николић истакла је да им осмијех задовољних родитеља и старатеља дјеце са аутизмом, али и осталих особа ометених у психофизичком развоју, даје вјетар у леђа да буду што бољи и покажу свој максимум.

- Није једноставно радити са особама ометеним у психофизичком развоју, које једнако третирамо, без обзира на дијагнозу. Све интервенције радимо након што те пацијенте успавамо. Прије интервенције родитељима објаснимо шта и како треба радити, да би припремили дијете на то - казала је Николићева и додала да у плану имају успостављање боље сарадње са установама гдје ови малишани бораве, како би, између осталог, обављали прегледе.

Шанса за квалитетнији живот

Како би својим малишанима омогућили што квалитетнији живот, родитељи дјеце са аутизмом све су гласнији.

- Желе да укажу друштву шта је аутизам и својој дјеци прокрче пут да што лакше функционишу у свим областима живота - рекла је Мирјана Којић.