У Српској је у порасту броја пацијената са прекомјерном тјелесном тежином свих старосних група, посебно школске дјеце, те старијих пацијената од 50 година живота.

Љекари упозоравају да је гојазност главни фактор ризика за кардиоваскуларне болести, дијабетес мелитус, неке малигне болести, те поремећај дисања током спавања.

Најновија истраживања показују да гојазност може скратити очекивано трајање живота за осам година, те да је подједнако штетна као и пушење.

А што је особа млађа и има више килограма, то су посљедице по њено здравље озбиљније.

Према ранијим анализама, у Српској прекомерну тјелесну масу има више од половине одраслог становништва, док је гојазно скоро 25 одсто, а прегојазно око 36 одсто људи.

Докторка Сања Тешановић, специјалиста породичне медицине у Дому здравља Бањалука, каже да је гојазност у сталном порасту како у свијету, тако и код нас.

– У настанку гојазности најзначајнији фактор је неравнотежа између уноса и потрошње калорија. Људи све више конзумирају висококалоричну храну, а све мање су физички активни. Узроци гојазности су лоше прехрамбене навике које се све више усвајају због ужурбаног начина живота, односно, мањка времена, те се све више људи окреће брзим, инстант рјешењима као што су фаст фуд киосци, пекаре… Тако је исхрана биљним влакнима замијењена калоричном исхраном заснованом на животињским намирницама – објашњава Тешановићева за Српскаинфо.

Такође, истраживање Свјетске здравствене организације показало је да становник БиХ дневно у просјеку поједе око пет парчади хљеба, док око 12 одсто свакодневно конзумира кекс, колаче или неке друге слаткише.

С друге стране, воће и поврће свакодневно конзумира тек сваки трећи становник, док многа дјеца буквално одрастају на грицкалицама и слаткишима.

Наравно, узрок гојазности је и смањена физичка активност, јер све већи број одраслих особа, као и дјеце проводи највећи дио времена сједећи на послу, за рачунаром, у школи и слично.

Поред нездраве исхране, скоро 40 одсто одраслих у РС уопште није физички активно.

Др Тешановић наглашава да гојазност доводи до тешких и бројних компликација, што скраћује животни вијек.

– С циљем смањења тјелесне тежине, гојазни пацијенти треба да повећају унос намирница богатих скробом, да чешће једу хљеб од црног или интегралног брашна, повећају унос свјежег воћа и поврћа. Пожељно је смањити унос масноћа, користити обрано млијеко и јогурт умјесто пуномасног. Препорука је јести посне дијелове телетине, јунетине и свињетине, јести пилетину и ћуретину без кожице, дивљач и морске плодове. Пржење и поховање требало би замијенити печењем у рерни или динстањем, те смањити унош шећера и соли. Гојазним пацијентима савјетујемо да уведу правила о начину исхране, ограниче број оброка на три до пет дневно, једу за постављеним столом, жваћу полако, устају од стола након завршетка оброка. Треба укључити цијелу породицу у промјену начина исхране, што је посебно важно у породицама које имају гојазне дјеце – савјетује Тешановићева.

Подсјећа да је гојазност широм свијета попримила епидемијске размјере и да представља један од водећих ризичних фактора за обољевање од хроничних болести. А према извјештају СЗО, сваки дан умре 2,8 милиона људи због посљедица прекомјерне тјелесне тежине или гојазности.

Из Института за јавно здравство РС раније су за Српскаинфо рекли да се гојазност може посматрати и као обољење и као ризични фактор за развој болести удружених са гојазношћу.

– То су болести срца и крвотока, коштано-зглобног система, неки облици карцинома – углавном дебелог цријева и дојке, дијабетес. Може бити удружена и са болестима из групе психисоцијалних, психијатријских обољења, као што су неповољна слика о властитиом изгледу, социјална изолација, промискуитет, булимија, те болестима дисајних путева, пробавног и гениталног система. Ту је и поремећај хормона и метаболички поремећаји – нагласили су у ИЈЗ.

Усвојити здраве животне навике

Љекари објашњавају да су мјере превенције гојазности усвајање здравих животних навика у исхрани и повећање физичке активности кроз свакодневну шетњу, спорт и рекреацију.

– Разноврсност храњивих састојака и одговарајући енергетски унос чине здраву исхрану, односно постизање и одржавање жељене тежине. Здрава исхрана и физичка активност повољно дјелују на спречавање и корекцију гојазности, те спречавање настанка дијабетеса, повишеног крвног притиска, повишеног нивоа масноћа у крви, посебно холестерола и триглицерида, чиме се превенира атеросклероза и васкуларне компликације – наглашава др Тешановић.