Цртани филмови нису само средство забаве, већ и важан агенс социјализације, због чега је неопходно разговарати о садржајима који се нуде најмлађима, њиховој примјерености узрасту и вриједностима које преносе, изјавио је Срни социолог Владимир Васић.

Васић је навео да дијете кроз цртане филмове усваја одређене обрасце понашања, вриједности и представе о свијету који га окружује, као и да медијски садржаји учествују у обликовању његових ставова о томе шта је прихватљиво понашање.

- Неопходно је успоставити критеријуме за садржаје намијењене најмлађима, али то не подразумијева цензуру нити стигматизацију било које друштвене групе, већ одговорност аутора, медија и родитеља - нагласио је Васић.

ПРОБЛЕМАТИЧНО КАДА НАСИЉЕ ПОСТАЈЕ ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА

Васић је указао на све већу заступљеност насиља у анимираним садржајима за дјецу, наводећи да се агресија, физички обрачуни, освета и понижавање других неријетко представљају као забава, херојство или прихватљив начин рјешавања сукоба.

Он је оцијенио да је посебно проблематично када се насиље не приказује само као дио заплета, већ као начин постизања циља, стицања ауторитета или извор забаве.

- Дјеца уче посматрањем, имитацијом и понављањем одређених образаца понашања. Не можемо тврдити да ће дијете које гледа насилан цртани филм нужно постати насилно, али не можемо ни игнорисати утицај таквих садржаја на нормализацију агресије и обликовање њихових представа о прихватљивом понашању - указао је Васић.

Васић сматра и да су данашњи цртани филмови у знатној мјери постали агресивнији и садржински грубљи у односу на оне које су гледале претходне генерације.

Он је подсјетио и да су старији анимирани филмови, попут "Тома и Џерија", "Летећих медвједића", "Патка Даче", "Евокса и Дулокса" и старих "Дизнијевих" остварења, упркос комичним сукобима и физичким обрачунима, често били засновани на машти, хумору, авантури и јасније изграђеним ликовима.

Васић је напоменуо да не треба идеализовати ни ранију продукцију, јер је и тада било цртаних филмова са насиљем и физичким сукобима, али да је разлика у начину на који су такви садржаји били представљени, њиховој заступљености и порукама које су преносили.

НАЈВАЖНИЈИ КРИТЕРИЈУМ - ДОБРОБИТ ДЈЕТЕТА

Говорећи о потреби да се преиспитају вриједности које се преносе кроз анимиране филмове, Васић је указао да се пажња не смије ограничити само на једну врсту садржаја.

- Ако нас забрињава оно што дјеца гледају - онда морамо једнако озбиљно разговарати о насиљу, агресији, непоштовању, али и о свим другим садржајима који могу утицати на њихово одрастање. Најважнији критеријум мора бити добробит дјетета - упозорио је Васић.

Према Васићевим ријечима, важно је отворити ширу друштвену расправу о томе какве се вриједности преносе најмлађима, те да одговорност за садржаје које дјеца прате не може бити пребачена искључиво на родитеље.

Васић је истакао да цртане филмове креирају одрасли, а не дјеца, због чега аутори и они који их пласирају на тржиште морају водити рачуна о узрасту публике и могућим утицајима садржаја.

- Дјетету нису потребни цртићи који ће га учити да је свијет простор непрестаног сукоба, већ садржаји који ће развијати машту, емпатију, пријатељство, одговорност и осјећај за другог човјека - поручио је Васић.

Срна је писала да су истополни парови, породице са два оца или двије мајке и ЛГБТ ликови све су присутнији у цртаним филмовима и анимираним серијама, што отвара питање колико су родитељи упознати са садржајима којима су дјеца изложена путем телевизије и интернет платформи.

Један од примјера је популарна анимирана серија "Кућа Бука", у којој се појављују дјечак Клајд и његови очеви Хаувард и Харолд, док се у појединим епизодама провлаче и истополне романтичне везе.

Слични примјери могу се пронаћи и у бројним другим анимираним остварењима која су доступна дјеци широм свијета, а захваљујући телевизијском програму и интернет платформама могу се погледати и на овом простору, гдје традиционални модели породице и даље имају значајно мјесто у друштвеном животу.