Поједини млади људи у одређеним политичким личностима виде своје узоре понашања и друштвеног дјеловања, али у оној сфери и домену да се преко различитих „комбинација“ дође до високих позиција, гдје се може добро зарадити.
Социолог Владимир Васић, каже за Српскаинфо: „Боље и политичари да су им узори, него старлете и ријалити играчи“.
– Политика је дивна ствар, али су је појединци деградирали да се она данас гади људима. Шта данас политичари могу понудити младим људима осим испразне реторике, предизборних обећања и неувјерљивих идеја? Ништа. Или, можда предизборних 50 до 100 марака. Толико ваљда данас кошта, да не кажем, образ. Такви људи не требају бити узор младима, који желе да врате политику на друштвену љествицу која јој припада – каже Васић.
Додаје да се намеће таква колективна свијест да је „партијашење“ оличено у политичком дјеловању алфа и омега, те да се ван тих оквира тешко може постићи помак.
– С друге стране, имамо и мноштво младих људи који не желе да размишљају по принципима „партијашког статута“ већ здраворазумно. Њих срећемо на граничним прелазима – тврди Васић.
Истиче да данас млад човјек тешко може да успије ако не приступи некој партији, али и да не треба сатанизовати све оне који су у некој политичкој партији.
– Много је вриједних, марљивих и образованих људи у политичким партијама, који настоје свој потенцијал уградити у општи интерес. Они су „со земљи да земља не обљутави“. Мало их је – каже Васић.
Један од младих људи који је био кандидат на листи ДНС у Бањалуци на претходним изборима је и повјереник за младе Повјереништва ГО ДНС Бањалука, Гаврило Керкез, који каже за Српскаинфо да се млади данас опредјељују за улазак у политику из више разлога.
– Разлога је вјероватно онолико колико је и младих људи у политици. Иако бисмо сви требали имати један разлог – рад за опште добро друштва. Чини се да то није случај на нашим просторима, што није похвално – каже Керкез.
Као неко ко се бави политиком још од студентских дана, Керкез сматра да би систем требао да функционише на бази правде.
– Као дијете из радничке породице, које није имало могућност да напредује путевима корупције и непотизма, знао сам да ми остаје само једна могућност, а то је да покушам, заједно с људима који слично размишљају, креирати друштво и систем који ће функционисати на бази правде, поштовања прописаних правила и здраве конкуренције, засноване на способностима, знању и поштењу – каже Керкез.
Става је да је политика била и увијек ће бити мач с двије оштрице, за све оне који с њом калкулишу.
– Колико год политика може доброг да донесе, толико човјека, поготово младог, може бацити на дно с којег се тешко устаје, уколико исту злоупотријеби – оћењује Керкез.
Политику види као шансу да напредујемо сви, као држава и друштво уопште.
– Од нас једино зависи како ће нам се ефекат нашег политичког дјеловања вратити. Међутим, успјех заједнице није могућ без озбиљног политичког дјеловања, без озбиљних политичара и политичких субјеката – каже Керкез.
Он се не слаже с констатацијом да се све више младих људи опредјељује за улазак у политику.
– Проблем код млађе популације јесте што им се политика, кривицом квазиполитичара или боље рећи политиканчића, представља као врло лоша појава и самим тим се евентуални њихов улазак у политику тумачи као неморалан чин, с чим се они не могу изборити. Цитираћу Бернарда Шоа, који је рекао: „Није истина да власт квари људе. Истина је само да будале, ако се домогну власти, кваре власт“. Исто вриједи и за политику. Дакле, потребно је нама још много младих у политици, али паметних младих људи – категоричан је Керкез.
Иако и сам каже да му је искуство у политици скромно, сматра да је политика на нашим просторима „обично ваљање у блату, понављање истих фраза, међусобно вријеђање, неуважавање и непоштовање другог и другачијег“.
– Политика је овдје прљава дјелатност сведена на игру и ријетко кад нешто више од тога – каже Керкез.
- Камо среће да се што већи број, образованих, вредних, марљивих младих људи бави политиком. Преобразили би је врло брзо- додаје Васић.
Васић каже да задатак младих треба бити да преображавају политичку мисао у друштву, смјеном генерација „вјечитих владара“, да удахну дух разума у политичку мисао и не постану “као ови данас”.
– Сигурно је да има велики број њих који у партијској књижици виде одређене бенефите, јер очито да уче по моделу старијих партијских лидера, али сигуран сам да има и одређен број младих људи који може просоцијално дјеловати у политичким круговима како би се политици вратио дигнитет у друштву. Вријеме је за смјену генерација на политичкој сцени БиХ. Млади ако не оду преко границе, морају под хитно да преузму одговорност за будућност – закључује он.