Владо Шипчић је био српски четнички командант, који је остао упамћен као посљедњи преостали четник из Другог свјетског рата.

Рођен је 12. маја 1924. у селу Мала Црна Гора на Дурмитору у Краљевини Југославији. Убијен је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побиле јединице државне безбједности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова.

Шипчић је приступио Југословенској војсци у отаџбини 1941. године. У то вријеме био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Владо је легенда српског народа и био је изузетно омиљен код Срба. Био је оличење правде и слободе, човјек који је остао вјеран српској традицији, вјери, краљy и отаџбини до посљедње капи своје крви.

Владимир је био посљедњи четник који је остао да се бори против Јосипа Броза и његовог комунистичког режима.

Шипчић се пуних шеснаест година борио против комуниста, хајдуковао је 12 година послије Другог свјетског рата. Живео је по пећинама и шумама и скривао се у крајевима око тромеђе Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.

Више од 10 година је владао страх у тим крајевима због њега.

Због брдовитог терена и густе шуме, комунистичка полиција и војска га није могла наћи. Ударао је и нападао неочекивано на разним мјестима и од власти отимао храну и остале потрепштине које је дијелио са својим јатацима.

Обичном народу није никад ништа нажао направио, само су се они који су били у партизанима њега бојали.

Вјеровало се да је јачи од војске и полиције и да му ништа не могу. Никако нису могли открити гдје се налазиo, јер је стално мијењао терен и ударао тамо гдје су се најмање надали. Приче о његовом лукавству, храбрости и надљудској снази су невјероватне, што га је учинило легендом тих крајева.

Познат је случај када су га опколиле ОЗНЕ и сатјерале на литицу испод које је била провалија и ток ријеке Дрине. Немајући избора, одлучио је да скочи са огромне висине у набујалу Дрину. Овај скок успио је чак и да овековјечи фотографијом једaн агент ОЗНЕ, који се налазио на другој страни ријеке. Приликом те акције, тројица његових сабораца су убијена, али је он тим скоком успио да избјегне сигурну смрт.

Под огромним притиском јавности, комунистичка полиција је дошла у очајну ситуацију. Како то да један човјек може да надмудри и надјача читаве војне и полицијске структуре? Половином јула мјесеца 1957. године, кренула је најобимнија потера за посљедњим четником по брдима у околини Бијелог Поља. Издао га је рођак његовог покојног саборца Милан Павловић, који је одвео агенте ОЗНЕ до скровишта.

У раним јутарњим часовима, 29. јула 1957, Владимир је лоциран у једној пећини дубоко у шуми. Тако опкољен, пружао је посљедњи отпор душманима, одбијајући њихов приједлог да се преда. У тренутку када му је преостало свега два метка у пиштољу, свјестан да се нашао у безизлазној ситуацији, сам себи пресуђује.

Владо Шипчић је био је посљедњи краљев војник. Прије њега ликвидирани су сви припадници његове чете.

Његова група је била у саставу:

Kомандант Владимир Шипчић
Божо Бјелица
Српко Меденица
Иван Шљукић
Момчило Дакић
Мирко Ковачевић
Милан Матовић
Блашко Јегдић