Амерички државник Вудро Томас Вилсон, предсједник САД од 1913. до 1921, гувернер Њу Џерсија, добитник Нобелове награде за мир и пријатељ Срба, умро је 3. фебруара 1924. године.

Вилсон је приступио силама Антанте и 1917. године увео САД у Први свјетски рат против Централних сила. Као противник Октобарске револуције залагао се за војну интервенцију против СССР-а.

Послије рата одиграо је значајну улогу на мировној конференцији у Версају, чији је исход умногоме заснован на његовом плану од “14 тачака”, и учествовао је у стварању Друштва народа, али је Сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор, послије чега су САД остале ван прве свјетске организације, претходнице УН.

Вудро Вилсон је био велики пријатељ српског научника Михајла Пупина, чијом се заслугом изнад Бијеле куће 28. јула 1918. завијорила српска тробојка.

- Одважни, племенити народ, чији дух није сломљен иако им је земља разорена -  овим ријечима је Вудро Вилсон описивао Србију у вријеме када се први пут застава неке друге земље завијорила изнад Бијеле куће.

Вилсон је на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији – 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан.Вилсон је на централној свечаности Србима послао поруку која је тог дана прочитана у црквама широм САД и објављена у већини дневних новина. Поруку тадашњег америчког предсједника преносимо у цјелини. 

Народу Сједињених Држава:

У недјељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, прије него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља рјешеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протјерали Аустријанце и након што су Њемачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.

Примјерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присјећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосјећање са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смјели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обиљежити на више прикладан начин до у нашим црквама.

И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вјера и вероисповести, да се окупе на својим мјесним богослужењима, у недјељу 28. јула, у циљу исказивања саосјећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.

Вудро Вилсон, председник
Бијела кућа, јул 1918.

Иначе, министар спољних послова Ивица Дачић је на састанку помоћнику државног секретара САД за Европу и Евроазију Весу Мичелу уручио репринт изјаве америчког председника Вудроа Вилсона објављене у Њујорк тајмсу, под насловом "Славимо Косово као Дан части" од 18. јуна 1918. године.