Ове седмице, од 24. до 31. октобра, обиљежава се, по други пут у БиХ, Седмица медијске писмености.

С обзиром на то да друштвене мреже и виртуелна стварност постају свакодневница, медијска писменост потребна је свима.

Међутим, у нашем друштву све остаје само на „потреби“ јер јавност у Републици Српској и БиХ није довољно медијски описмењена ни упућена у основне каректеристике и смјернице ове врсте писмености.

О важности обиљежавања Седмице медијске писмености, али и о томе шта је, заправо, медијска писменост, за Катера портал говорио је Вук Вучетић, доктор комуниколошких наука и доцент на Катедри за новинарство и политикологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Вучетић, на почетку разговора за наш портал навео је да у савременом медијатизованом свијету практично нема писмености без медијске писмености. Како каже, Седмица медијске писмености један је од позитивних начина промоције медијске писмености, али и подизања свијести о значају и улози медија и медијских технологија у савременом друштву. 

- Током обиљежавања Седмице медијске и информационе писмености биће организован Сајам медијске и информационе писмености. На сајму ће учествовати велики број различитих актера, који ће представити своје активности из ове области. То је сјајна прилика да се грађани упознају са појмом медијске писмености  – рекао је он.

Вучетић се вратио на почетак и, за оне неупућене, детаљно објаснио шта је, уствари, медијска писменост.

Одређена знања, вјештине и компетенције потребне за сналажење у новом дигиталном медијском окружењу обухваћена су појмом медијска писменост, а, најкраће речено, медијска писменост представља три доминантне вјештине, почиње он, детаљно објашњавајући сваку вјештину.

- Прва вјештина се односи на препознавања квалитетних, вјеродостојних извора информација, те долази до изражаја данас, у ери поплаве различитих „дивљих“ портала у онлајн простору, таласа дезинформација, „fake news-а“, те теорија завјере. Активни креатори различитих садржаја су све више појединци на друштвеним мрежама, твитеру, фејсбуку, инстаграму, тик току, а како се број ових креатора повећава, тако расте и изазов разликовања квалитетних извора и оних који то нису – истиче он.

Вучетић другу вјештину, анализу медијских садржаја, истиче као најважнију, објашњавајући је као способност читања између редова информативних садржаја и вијести, анализе скривених порука у рекламама или другим садржајима масовне културе, па чак и верификације вјеродостојности објављених садржаја. Осим тога, у ову вјештину, он убраја и могућност препознавања стереотипа и предрасуда у филмовима за дјецу и одрасле, серијама, музичким спотовима, као и способност разликовања сатире, ироније и хумора.

Као трећу, како каже, можда и најважнију вјештину, истиче вјештину креирања садржај.

- Онај ко посједује вјештине да креативно изрази свој став добија могућност да се његов глас чује снажније у какофонији различитих објава и садржаја - додаје он.

Фото: Уступљена фотографија

Објашњавајући основне вјештине медијске писмености, наш саговорник подсјећа да медијску писменост, као важну компетенцију коју би требало уврстити у образовни систем, овај систем још увијек није препознао.

Према његовим ријечима, у процесу убрзаног развијања медија, не посвећује се довољно пажње да се грађани науче њиховом правилном коришћењу, па су појединци практично препуштени да се сами, у складу са личним капацитетима, сналазе у „медијској џунгли“.

- Да би се тренутно стање промијенило важно је покушати створити широку коалицију различитих актера, ресорних министарстава, образованих институција, невладиних организација, медија  и појединаца, који ће радити заједно на креирању квалитетнијег амбијента за развој медијске писмености – истакао је Вучетић.

Рјешење види у системском приступу креирања квалитетне домаће литературе и ТВ емисија прилагођених дјеци различитих узраста, а које ће се бавити медијском писменошћу у најширем смислу, те укључивање медијског описмењавања у дио образовног система.

- Сама идеја образовања се у најширем смислу односи на стварање формално писмених људи који су спремни да преузму одговорност за свакодневне активности и доносе политичке одлуке. У том контексту, образовни систем би свакако морао да ствара формално писмене људе за дигитално вријеме у којем живимо. Бити формално писмен данас, у дигиталном добу, значи бити медијски и дигитално писмен –  навео је Вулетић и додао да је потребно критички промишљати улогу и значај технологија, медија и новог дигиталног окружења.

Катерин саговорник, пак, сматра да је позитиван искорак увођење предмета „Дигитални свијет“, који се изучава у другим и трећим разредима основних школа у Републици Српској, а за који каже да је „позитивни индикатор да ће се у будућности стање промијенити“.

Говорећи о дјечијој изложености медијима, он је указао на још једну потпуно нерегулисану област, привлачну дјеци и омладини - Јутјуб и медијске феномене – јутјубере, које сматра све утицајнијим креаторима медијских садржаја.

- Суштина је да јутјубере треба посматрати као било које друге масовне медије који креирају садржај са циљем привлачења публике, а тиме и оглашивача.  Велика већина јутјубера креира садржаје за младе, па је самим тим и њихова одговорност велика – навео је он, додајући да остаје само нада да ће јутјубери бити довољно свјесни да садржаји које објављују могу имати утицај на младе.

Јасно је да најшира јавност углавном врло мало познаје основне принципе и начине функционисања медија, а Вучетић, као разлог томе, наводи њихов површан однос према медијским садржајима, у којем не пропитују вјеродостојност садржаја, те непостојање критичког отклона.

Један од показатеља некритичког дјеловања људи у медијима, посебно у онлајн простору, је активност „ботова“, које је Вучетић дефинисао као онлајн војнике, односно „професионалну публику, која је плаћена да прати садржаје и да на њих реагује према диктату оних који их плаћају“.

Упозоравајући да је проблем са „ботовима“ тај што, вулгарним ријечима, увредама, хушкањем и неријетко позивима на насиље, доприносе стварању тензија, ширењу говора мржње и нетрпељивости која се из виртуелне стварности може преселити у стварну физичку стварност.

Иако није једноставано препознати ботове, Вучетић је указао на неке њихове специфичности.

- Прије свега они не објављују оригиналне садржаје, него се њихова активност своди на коментарисање већ објављених садржаја.  Затим, врло често објављују исте или сличне запаљиве коментаре. Они имају врло мало пратилаца, али они прате велики број других налога и медија. Коначно, користе лажне фотографије и лажна имена на друштвеним мрежама – објаснио је наш саговорник.