Вукови са Дрине су били једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске и ударна песница Прве зворничке пјешадијске бригаде у саставу Дринског корпуса.                             

Јединица је основана 25. маја 1992. у околини Зворника на иницијативу неколико добровољаца са крајишких ратишта, а основао ју је генерал Миленко Живановић. Имену "Вукови са Дрине" је кумовао Драган Симоновић звани ''Бели вук ''.

Први комадант јединице је био капетан Миле Станошевић ''Кеп'', добровољац из Србије, који је водио јединицу све до погибије 4. 7. 1992. код села Витиница, између Сапне и Зворника. Послије његове погибије јединицу преузима Милан Јоловић ''Легенда'' који је многима остао упамћен по реченици коју је упућивао својим борцима преко мотороле: ''Оплети доље, да чујем вукове како завијају''.

Јединица, по наредби Дринског корпуса, 8. маја 1993. улази у састав подрињског одреда специјалних снага, као маневарски батаљон Дринског корпуса ВРС.

Фото: odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com

(Борац Вукова са Дрине)

Ратни пут

"Вукови са Дрине" учествовали су у многим жестоким биткама током цијелог рата.

Борбе са 2. корпусом тзв. АРБиХ из правца Сапне и Калесије, потом борбе за ослобађање Трескавице, Бјелашнице, Игмана те борбе у Подрињу и Бирчу. Јединица, такође, учествује у важним операцијама ВРС, као што су ''Штит 94'' гдје у тактичној групи 3 учествује у контраофанзиви на бихаћком ратишту. Потом операција ''Криваја 95'' када ВРС ослобађа Сребреницу и Жепу у јулу 1995. У тим борбама су "Вукови са Дрине" десетковали злогласну 28. муслимаску дивизију из Сребренице. На задњи борбени задатак, јединица је упућена у јесен 1995. на крајишка ратишта у склопу операције ''Вагањ 95'' гдје воде борбе са удруженим хрватско-муслиманским снагама.

Фото: odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com

(Вукови са Дрине у околини Дрвара 1995.)

Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 су погинула, као и четири командира чете, осам командира водова, 11 командира одјељења, док су 323 борца остали ратни војни инвалиди, а многи су рањавани и по четири-пет пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.    

Многи борци јединице су добили одликовања као што су Карађорђева звијезда, те друга одликовања за заштиту српског народа.