Начелник Одјељења за просторно уређење општине Пале Миле Боровина на данашњој сједници Скупштине општине Пале представио је елаборат, односно информацију о стању постојеће инфраструктуре на Јахорини.

Према његовим ријечима, али и подацима прикупљеним у претходних десетак година, стање у области инфраструктуре, али и стања водоводне, канализационе и електро мреже није нимало охрабрујуће.

У прилог томе говоре чињенице да се на Јахорини у посљедње вријеме све више неплански гради и сјече шума, не води се рачуна о томе колико тренутна електро мрежа може да издржи и како се и на који начин поступа према природи и одлагању отпадних вода.

-Ради се о стварима које сам посматрао већ дужи временски период и оно што је посебно изражено на Јахорини јесте проблем водоснабдијевања и штетности отпадних вода – каже Боровина.

Боровина каже да су објективне потребе за водоснабдијевањем угоситетљских и смјештајних објеката на Јахорини око 35 литара воде у секунди, а врело Праче које снабдијева планину тренутно пумпа око 23 литра у секунди, што није довољно, јер поред Јахорине са тог врела снабдијевају се Пале и дјелимично Сарајево.

-Једина општина у саставу града Источно Сарајево која има вишак воде јесте Трново. Све друге општине су у проблему по том питању, а проблеме са водом имају и Подграб и Мокро. Слаба издашност врела која снабдијевају водом општину Пале је посљедица непланске изградње и непланске сјече шуме – истиче Боровина.

Он каже да га највише боли то што је Јахорина у архитектонском смислу упропаштена, јер када говоримо о овој планини и њеним туристичким садржајима, онда морамо водити рачуна да се изглед објеката прилагоди планинском стилу и да то буду објекти који ће задовољити потребе туриста.

-Крајње је вријеме да се непланска градња заустави, а овдје нису у питању само општина и извођачи, него и шира заједница. Олимпијски центар „Јахорина“, без обзира на све досадашње потребне пројекте на планини, понекад претјерује са неким захтјевима и иницијативама – истиче Боровина.

Боровина каже да у захтјевима руководства ОЦ „Јахорина“ има и оправданих и неоправданих разлога, те да ће он настојати у сваком смислу да у наредном периоду, без обзира на разне притиске, ради у складу са планским документима.

Занимљива ствар по овом питању јесте то што Република Српска годишње издваја око 20 милиона КМ на увоз воде, те да од 12 произвођача само три задовољавају критеријуме флаширане воде.

-Гарантујем вам да би изворишта врела Праче сигурно задовољила та три произвођача и прошла све анализе, те добила позитивну оцјену. Врело Праче је бисер природе и ријеткост је да се једно врело налази тако високо, на око 1.400 метара надморске висине – каже Боровина.

Према његовим ријечима, снабдијевати водом са тог извора планину Јахорину за потребе вјештачког осњежавања у току зимске сезоне је потпуно апсурдно.

-Ми морамо водити рачуна о томе и ја сам већ причао са потенцијалним инвеститорима да се све кровне воде са објеката сведу у једну капитажу, те да се одатле препумпава и на тај начин пуни језеро. Ту воду могу користити и други објекти и то је нешто што се одавно ради у свијету – истиче Боровина.

Каже да велики проблем представља и начин одлагања отпадних вода са планине Јахорине, те да се све своди на то да те воде улазе директно у паљански колектор и без пречишћавања директно у ријеку Миљацку.

-Да не говоримо о томе што постоје ови који немају могућност да се прикључе на канализациони колектор и умјесто да испуне техничке услове за изградњу септичких јама, они то не раде – каже  Он.

Такође, један од кључних проблема јесте оптерећење електро мреже на Јахорини, која је тренутно преоптерећена и највећи проблем би настао када би усљед тог оптерећења могло доћи до већих кварова у сред зимске сезоне.

-Електро мрежа која функционише на подручју Јахорине је заиста у лошем стању. Што се тиче неких резервних далековода који иду ка Јахорини, једино је урађена траса од два километра са 35-киловатним каблом, који би требао бити настављен наставком изградње гондоле са Пала – каже Боровина.

Ништа боље стање није ни у области заштите животне средине на подручју општине Пале, конкретно Јахорине, посебно када се ради о издавању еколошких дозвола за градњу објеката.

-Ви данас у свијету не можете добити ниједан папир ако немате еколошку дозволу за изградњу објекта. То је нешто што је свугдје у свијету регулисано и што би и овдје требало примјењивати – истиче Боровина.

Према његовим тврдњама, еколошку дозвола је код нас на посљедњем мјесту код прикупљања документације за изградњу објекта и издаје се „реда ради“. 

Важан податак је то што је изградњом инфраструктурних објеката и урбанизацијом Јахорине у потпуности уништена и истријебљена биљка „линцура“, којом је Јахорина некад била богата и које је на овој планини било у изобиљу.

Овакав елаборат и пројекат вриједан пажње свакако заслужује да се на основу овога сними документарни филм, посебно кад се ради о природним богаствима на подручју општине Пале и посвети пажња заштити и унапређењу животне средине.