Жеља за дјететом је једна од оних дубоко усађених људских тежњи. Често надраста сваку животну фазу, професионални успјех или друштвене оквире. Премда не долази увијек онда када очекујемо, нити се увијек дешава природним током, ипак жеља да постанемо родитељи је дубока и упорна.

Једном када пожелимо дијете, као да се нађемо на раскршћу ишчекивања, наде, али и здравственог планирања. Почињемо разговор о зачећу и трудноћи и размишљамо како да што лакше и љепше прођемо тај пут. Шта све треба да знамо и како да се припремимо за ову фазу живота. Прочитајте.

Желимо бебу – Почетак који није увијек једноставан

Често се претпоставља да је зачеће нешто што се дешава спонтано, чим се двоје људи одлуче на тај корак. Ипак, стварност многих парова открива сасвим другу динамику, у којој, нажалост, ишчекивање постаје исцрпљујуће, а циклуси наде и разочарања измијењају се без реда. Разлози су различити, од хормоналног дисбаланса, стреса, стила живота, до дијагноза попут синдрома полицистичних јајника или ендометриозе. Сваки од ових фактора захтијева не само медицински надзор, већ и бригу о цјелокупном здрављу.

Фото: Pixabay

Све више жена и мушкараца окреће се холистичком приступу као допуни комплементарној медицини. Тијело и ум не функционишу одвојено, стога је важно ускладити све и размотрити у каквим околностима пар живи, у каквом окружењу, каква им је породична здравствена историја и слично. Веома је важно да од почетка уз вас буде гинеколог са искуством, односно стручно лице које ће вас њежно и сигурно водити кроз све фазе припреме за трудноћу, а касније и кроз фазе трудноће.

Тијело као храм – припрема за зачеће

Прије него што у тијелу почне да расте нови живот, важно је створити услове у којима ће се он осјећати пожељно и подржано. Усмјерите пажњу на исхрану, кретање, одмор и хормоналну равнотежу. Не препоручују се никако радикалне промјене преко ноћи, већ постепено усаглашавање са собом.

Исхрана богата витаминима, здравим мастима и биљкама које подржавају репродуктивно здравље може бити важна подршка. Лист коприве и ланено сјеме су златни савезници које је природа понудила. Истовремено, избјегавање прерађене хране, шећера и алкохола није ствар тренутног тренда, већ бриге о хормонском систему који тихо реагује на сваку промјену.

Физичка активност је такође кључна, али не као обавеза, већ као простор за циркулацију, кисеоник и хормонску равнотежу. Јога, пилатес, лагано ходање су облици кретања који вас оживљавају.

Стрес као невидљиви саботер зачећа

Стрес је један од најопаснијих фактора који утичу на плодност. Када сте под стресом, нећете осећати бол, али на тијелу остају трагови. Хронична изложеност стресу исцрпљује надбубрежне жлијезде, ремети хормоне, мијења квалитет јајне ћелије и сперматозоида, утиче на спавање и снижава либидо.

Стога је важно научити како га препознати, а затим и освијестити шта нам у свакодневици доноси мир. За неког је то медитација, за другог шетња у тишини, за трећег разговор с терапеутом. Ублажавање стреса и одржавање унутрашњег баланса није луксуз, већ неопходност. Желимо да створимо простор у којем ће зачеће бити природни исход равнотеже.

Партнерство и заједништво – ускладите жеље и отворено разговарајте

У процесу планирања трудноће, партнери често пролазе кроз различите емоционалне ритмове. Жена може осјећати кривицу, мушкарац фрустрацију, а обоје заједно тишину и стрес који знају бити највећи непријатељи.

Отворена комуникација је од суштинског значаја за одржавање здравог односа и отклањање потешкоћа до зачећа. У случају да неко вријеме без успјеха покушавате, добро је да обоје уђете у процесе испитивања. Плодност није искључиво „женска ствар“. Све чешће, мушки фактор је тај који утиче на исход, а здравље сперматозоида је једнако осјетљиво на стрес, исхрану и токсине као и јајне ћелије. Стога, разговарајте међусобно, али и са медицинским особљем и психолозима.

Ментално здравље као темељ

У причама о зачећу се најчешће занемарује ментално здравље. Није лако пару који се носи са неуспјелим покушајима, ишчекивањима, осјећајем неправде када други „лако“ остају трудни, док они пролазе разне тестове и болан период.

Подршка је кључна. Понекад долази од пријатеља који знају да слушају, понекад од терапеута који помаже да се осјети да вриједност особе није условљена способношћу да зачне. Ментална хигијена укључује и то да себи дозволимо тугу, љутњу, па и предах од приче о менструалним календарима, фоликулима, овулацији. Некад брига о себи баш то представља.

Савремене методе као нада, а не опсесија

Многи парови, након природних покушаја, одлучују се за процедуре као што су вантјелесна оплодња, инсеминација или третмани хормоналне стимулације. Свака од ових метода носи своје физичке, психолошке и финансијске изазове.

Важно је, међутим, да се на ове методе не гледа као на пораз, већ као на могућност. Савремена медицина је савезник и премда не гарантује успијех, али проширује простор наде.

Снага заједнице и искуства других

Ништа не оснажи као осјећај да ниси сам. Онлајн групе подршке, форуми, разни сајтови – све су то простори у којима се дијеле приче, страхови преиспитују, а нада умножава. Но, треба бити пажљив, јер је свако искуство различито. Није свако рјешење примјењиво на свакога. Умјесто упоређивања слушајте себе и користите заједницу као огледало, а не као меру.

Очување вјере у себе

Најтеже, али и најважније, јесте остати уз себе. Кроз мјесеце (или године) покушаја, тијело може почети да дјелује као противник. Међутим, то је миљама далеко од истине. Трудноћа није само стање тијела, већ стање срца, мисли и заједништва. У том свјетлу треба видјети и зачеће, било природно или медицински подржано, јер није само медицински догађај већ почетак нове приче о вама и животу који долази.

На крају, није поента у бројању дана циклуса, у апликацијама које показују „најплоднији дан“, ни у бескрајним анализама. Поента је у томе да се живи живот који подржава живот. Да се дише пуним плућима, да се једе оно што ти прија, да волите прво себе, па онда друге. Ријеч је о подсјећању да је љепота у процесу, да су сви наши системи повезани и да је припрема за нови живот уједно и обнова оног старог који вриједи, без обзира на исход.

Дјеца ионако долазе онда када смо већ научили да волимо себе и без њих. Баш зато што знају да су добродошла.

Пише: Србијанка Станковић